Сулејман Величанствени — разлика између измена

[[Паргалија Ибрахим-паша]] је био Сулејманов друг из детињстваи касније је био његов велики пријатељ. Ибрахим је заправо био [[Православље|православни хришћанин]] из [[Грчка|Грчке]] или [[Албанија|Албаније]]. Он је школован,након што је узет као [[Данак у крви|данак у крви]].Он је прво био Сулејманов соколар,па је потом унапређен у управника двора, да би [[1523]]. године постао велики везир, a [[1529]]. и командант целе османске војске. Сулејман је такође једном приликом Ибрахима прогласио за ''беглербега'' [[Румелија|Румелије]].Према једном хроничару из [[17. век|17. века]] Ибрахим је замолио Сулејмана да га не промовише на тако високим позицијама,страхујући за своју безбедност,али му је Сулејман на то одговорио да под његовом владавином,без обзира на околности,Ибрахима никада неће убити или угрозити његов живот.Ипак,на крају Ибрахим је пао у немилост султану.Током тринаест година,колико је служио као велики везир, његовог брзог успона на власт и огромне акумулације богатства,Ибрахим је стекао много непријатеља у Сулејмановом суду(дивану),као и у харему.Током похода на Сафавидску Персију [[1533]]. године Сулејман је прогласио Ибрахима за сераскера(врховног заповедника војске).Након тога до султана је доспело писмо писано Ибрахимовом руком у којем се потписао као сераскер-султан,које је сулејман схватио као тешку и велику увреду.Сулејманове сумње о Ибрахимовој лојалности су погоршане након свађе Ибрахима и министра финансија Искендер Челебија.Овај спор је решен тако што је Челеби пао у немилост султана,којег је Ибрахим убедио да смрћу казни Искендера Челебију.Међутим пред смрт Челебија је својим последњим речима оптужио Ибрахима да прави заверу против Сулејмана.Ове речи на самрти су убедиле Сулејмана да Ибрахим планира издају.<ref>[http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:376420-Ibrahim-rob-i-gospodar „Ибрахим роб и господар“] , [[8. септембар]] [[2012]].</ref>