Сулејман Величанствени — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 116:
{{главни|Рокселана}}
[[Датотека:Khourrem.jpg|мини|лево|Хурем султанија,уље на платну 16.век]]
Сулејман је био опчињен [[Рокселана|Хурем султанијом]] ,која је била девојка из његовог харема.Била је пореклом из [[Русија|Русије]],тачније из данашње [[Украјина|Украјине]].Претпоставља се да се звала Анастасија или Александра Лисовска.Према неким западним дипломатама ,који су чули трачеве у палати о њој,назвали су је „Рокселана“,што упућује на њено руско порекло.Као ћерка православног свештеника,отета је од стране [[Кримски Татари|Татара]] и продата као робље у [[Константинопољ]]у и касније се уздизала до самих врхова харема да би постала Сулејманова миљеница.<ref>[http://www.allaboutturkey.com/suleyman.htm] „Султан Сулејман Величанствени“]</ref>Према [[Ислам|исламском]] закону, срж породице нису чинили муж и жена, већ личност оца. С тим у вези, султан је био једина глава владарске породице, исто као што је био и једини владар царства. Стога у [[Османско царство|Османском царству]] није постојао појам савладарке или формално признате краљице (иако јесте било веома утицајних жена). Такође, порекло, вера и друштвени положај мајке будућег султана нису имали никакву релевантност — свака жена која је била део султановог харема могла је да постане мајка султановог наследника — могла је бити робиња, ниског рода или неверница.Постојао је, међутим, још један веома увржен обичај који је почивао у политици наслеђивања, а то је да свака султанова жена, било законита било конкубина, кад би једном родила султану мушко дете, више никада не би ушла у султанову ложницу. Овај обичај је почивао у чињеници да је сваки султанов син, од момента свог рођења постајао претендент на престо, и самим тим би постајао политички ривал својој браћи. Принчеви стога нису расли заједно, већ је свака мајка подизала одвојено свог сина док овај не би напунио између десет и дванаест година. Тада би му бивала додељена провинција на управу и он би одлазио на нову дужност заједно са својом мајком која је постајала његов духовни водич и чувар.Овај закон је строго био поштован све до владавине Сулејмана,када је прекинуо традицију стару више од два века и на изненађење свих,бивша конкубина је тако постала законска супруга султана.Али Сулејман је прекршио још један закон дозволивши Хурем да осзане уз њега до краја живота.<ref>[http://www.istorijskabiblioteka.com/art2:ljubav-menja-zakone „Љубав мења законе“],[[8. септембар]] [[2012]].</ref>
Под псеудонимом Мухибиби,Сулејман је написао ове љубавне стихове Хурем (слободан превод):
{{Цитат|Трон моје усамљене нише,моје богатство,моја љубав,моја месечина.Мој најискренији пријатељу,мој повереник,мој разлог постојања,моја султанија,моја љубав.Најлепша међу најлепшима...Моје пролеће,моја весела суочљива љубав,мој дан,моја драга,мој лист што се смеје...Моја биљка,моја најслађа,моја ружа,једина која ме не узнемирује на овом свету...Мој Цариград,мој Караман,земља моје Анадолије...Мој Будахшан,мој Багдад и Хорасан.Моја жена лепе косе,моја љубав косог чела,моја љубав очију пуних несташлука...Ја ћу вам вечно певати похвале,ако сам за ту сврху послан на овај свет...Ја,љубавник напаћеног срца,Мухибиби са очима пуним суза,ја сам срећан.}}