Трећи цариградски сабор — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м r2.7.2+) (Робот: измењено eu:Konstantinoplako III. kontzilioa |
Нема описа измене |
||
Ред 1:
[[Датотека:Sobor 6 big.jpg|мини|400п|Шести Васељенски Сабор]]
'''Шести Васељенски Сабор''' или '''Трећи Васељенски Цариградски Сабор''' је
Сазвао га је [[Константин IV|цар Константин IV Погонат]] (648.-685.). Одржан је да би одбранио [[Православна вера|православну веру]] од [[Монотелитизам|монотелитске]] [[јерес]]и. Ова јерес је почела да кружи за време [[Ираклије|цара Ираклија]] (610-641), у исповедању вере под именом Ектесис обнародованом 638. године, а које је саставио патријарх Сергије и прихватио [[Папа Хонорије I]] (625-638). Учење да [[Христос]] има две природе, иако после Оваплоћења има само једну вољу (монотелитство) или једно делање (моноенергизам), могло је да привуче умерене [[Монофизитство|монофизите]], али оно је противречило одлукама [[Халкидонски сабор|Халкидонског сабора]]. [[Констанс II Погонат|Цар Констанс II Погонат]] забрањује дискусије о двема вољама у Христу. У тим условима, [[Православље|православље]] су, по цену мучеништва, браниди [[папа Мартин I]] у изгнанству на [[Крим]]у и [[Свети Максим Исповедник]]. Сабор, у присуству Цара и изасланика [[Папа Агатије|папе Агатија]] (678-681), осуђује Сергија и одбацује писма папе Хонорија патријарху Сергију, оптуживши га да је монотелит. Сабор признаје, у сагласности са учењем "отаца", да у Христу постоје две природне воље и два природна делања, при чему људска природа има своју сопствену вољу која се драговољно покорава божанској вољи, будући потпуно обожена. Сабор укратко резимира догмате проглашене на претходним Саборима и потврђује једну врсту поновног дефинисања учења о ипостаси [[Sin Božiji|Сина Божијег]].
{{Васељенски сабор}}
| |||