Рамиз Алија — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нова страница: {{Инфокутија Политичар | име = Рамиз Алија | датум_рођења = 18. октобар 1925. | место_рођења = [[С…
 
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 26:
| потпис =
}}
'''Рамиз Алија''' ({{јез-алб|Ramiz Alia}}; [[18. октобар]] [[1925]] [[7. октобар]] [[2011]]) био је албански комуниста, последњи председник социјалистичке Албаније и први председник Републике Албаније и последњи скеретар [[Комунистичка партија Албаније|Радничке партије Албаније]].
 
== Биографија ==
Рођен је 1925. године у [[Тирана|Тирани]]. Године [[1941]], прикључио се [[Народноослободилачка војска Албаније|Народноослободилачкој војсци Албаније]], а [[1943]]. постао члан [[Комунистичка партија Албаније|Комунистичке партије Албаније]].<ref name="sr">J.F. Brown: [http://www.osaarchivum.org/files/holdings/300/8/3/text/1-6-145.shtml Background Notes to Albania's Party Congress – Special Report], Open Society Archives, 2 February 1961.</ref>
 
У доба владавине [[Енвер Хоџа|Енвера Хоџе]], високо се попео у хијерархији Радничке партије Албаније, поставши чланом [[Политбиро]]а [[1961]]. године. Као верни присташа [[марксизам-лењинизам|марксизма-лењинизма]], преживео је све дотадашње чистке. Након Хоџине смрти [[1985]]. године постао је нови вођа Албаније. Наставио је његову тврду догматску политику све док студенти, потакнути [[Револуције 1989.|сменама социјализма]] у другим источноевропским државама, нису покренули демонстрације, тражећи политичке слободе. Алија је пристао на захтеве, те је организовао вишестраначке изборе. Годину дана после укидања Народне републике, био је и [[председник]] Албаније (1991-1992). Током овог мандата, владајућа Радничка партија трансформисала се у социјалдемократску [[Социјалистичка партија Албаније|Социјалистичку партију Албаније]].
 
Године 1992, власт је преузела десничарска [[Демократска странка (Албанија)|Демократска странка]] [[Сали Бериша|Салија Берише]]. Алија је тада неколико година провео у затворима због оптужби за злочине против човечности у доба Хоџине владавине. Када је [[1997]]. издржавао казну, дошло је до [[Сукоби у Албанији 1997.|оружане побуне грађана]] против Беришине власти, те је искористио прилику да побегне услед дезертирања затворских чувара. од тада је повремено боравио у Тирани и [[Дубаи]]ју.<ref>[http://lajme.shqiperia.com/lajme/artikull/iden/1046860798/titulli/Ish-presidenti-i-Shqiperise-Ramiz-Alia-boton-librin-Jeta-Ime "Ish-presidenti i Shqipërisë, Ramiz Alia boton librin "Jeta Ime""] Shqiperia.com, May 4, 2011</ref>