Марко Недељковић — разлика између измена

{{почетник|26|09|2012}}

Дипломирао на Философском факултету у Београду. Ангажован у областима критичке и хуманистичке есејистике, модерне уметности, методологије Историје уметности и ТВ- документаризма. Блиско му је начело да хуманистички интелектуалац треба да изграђује и саображава облике свога рада према захтевима и проблемима средине у којој делује. У тим оквирима, у којима треба ослушкивати одјеке Станислава Винавера, огледа се заправо морални и аксиолошки капацитет личности. Критичка опредељеност интелектуалца је по дефиницији оспоравање провинцијализујућих и догматизујућих токова и тековина у културном и научном животу.

Књига Виђење и загонетка ( Прилози за једну могућу хуманистику, 1973-1993) у жанровски различитим прилозима, кроз четири одељка ( Дух полемоса, Трагови декартовске осе, Не-извесно огледање Модерне, Теорија критике као теоретичност науке) у прва два одељка предочава „поље повишене идејне тензије“. У наредна два , троделна тематизација ( модерна уметност, теорија критике, методологија приступа ) у зависности од подстицаја и контекста се шири ка могућим сагледавањима из различитих аспеката хуманистике. (1)

Недоглед Икарије, Антологија методолoшке грађе – је зборник који на око 750. страница, кроз одељке Пропедевтика и Апоретика, треба да послужи као поузданији ослонац и орјентир у једном могућем приступу основном дијапазону методолошке мисли „кроз њу саму“. Опсежна кодификација која је обол стварању мисаоно-логичког скелета једне академске дисциплине, кичме једне професије. (2)

* [http://www.ulupuds.org.rs/Umetnici/Istorija%20umetnosti/MarkoNedeljkovic.htm УЛУПУДС: Адресар чланова - Марко Недељковић, приступ 26. септембар 2012]