Хладњак — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 1:
[[Слика:Fridgeinterior.jpg|мини|Унутрашњост хладњака]]
'''Хладњак'''<ref name=hlad>{{citebook|last1=Сајферт|first1=Војислав|last2=Тасић|first2=Иван|last3=Петровић|first3=Марина|title=Техничко 8|year=2011|publisher=ЗУНС|location=Београд|pages=72-73|chapter=Електрични хладњаци}}</ref>, такође и '''фрижидер'''<ref name=hlad/> и '''замрзивач'''<ref name=hlad/>, расхладни је уређај намењен складиштењу лако кварљиве, односно [[Термодинамика|температурно осетљиве]] [[Храна|хране]], на ниским [[температура]]ма. Уобичајена темпаратура у хладњаку је између +4°C и +8°C, а замрзивачи достижу и до -20°C. Сем за [[Храна|храну]] и [[Пиће|пића]], користе се и за чување [[лек]]ова, [[хемикалија]], и сличних производа. Биохемијски, ниска температура успорава хемијске реакције и биолошке процесе који доводе до разлагања протеина и размножавања микроорганизама [[Сигурност хране|опасних по здравље]] у случају хране, и разлагања хемикалија што их чини неупотребљивим.
 
== Историја ==
Хладњаци постоје од тридесетих година двадесетог века. Они се као расхладно средство користиле гасове [[амонијак]], [[метил-хлорид]] и [[сумпор-диоксид]]. Након бројних тровања узрокованих цурењем метил-хлорида из хладњака, он је избачен из употребе. Слична ситуација била је и са амонијаком и сумпор-диоксидом. Земенила их је [[Томас Миџли|Миџлијева]] „чудесна мешавина“, патентирана [[1928]], и названа [[фреон]] - смеша [[флуорохлороугљоводоник]]а, који се иданас користи.<ref name=hlad/> Данашњи хладњаци имају велику могућност очувања производа. Тако, на пример, свеже [[млеко]] садржи око 3.000 [[бактерија]] у [[Запремина|кубном центиметру]]. После два дана на 15°C, млеко ће се укиселити и садржати око 40.000.000 бактерија. У модерном хладњаку, након истог времена ће их имати само око 4.000.<ref name=hlad/>
 
== Начин рада ==
Најпростије речено, хладњак представља уређај који уз помоћ расхладног средтсва одузима топлоту из намирница и предаје је околини ван хладњака. Његови главни делови су [[компресор]], [[кондензатор]], [[испаривач]] и [[термостат]]. Помоћу њих, темпаратура се спушта са собне на између +4°C и +8°C, ако је у питању краткотрајно чување (''[[фрижидер]]''), а до -20°C ако је у питању доготрајно чување (''[[замрзивач]]'').<ref name=hlad/> Компресор сабија расхладно средство, нпр. [[амонијак]] или [[фреон]], а покреће га [[електромотор]].<ref name=hlad/> Кондензатор је под високим [[Притисак|притиском]], услед којег сабијени расхлађивач прелази из гасовитог у течно стање (''[[кондензација]]'').<ref name=hlad/> Испаривач има већу запремину, па расхлађивачу пада притисак, те он, потпомогнут [[Топлота|топлотом]] који одузима из унутрашњости хладњака, исправава, а затим и напушта хладњак.<ref name=hlad/> Термостат је једини део који не учествује у самом процесу хлађења, али он регулише температуру тако што прекида довод [[Струја|струје]] ка електромотору, чиме зауставља хлађење када хладњак достигне жељену хладноћу.<ref name=hlad/>
 
== Извори ==