Вернер Форсман — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
м Bot: ispravljena preusmerenja
Ред 18:
|напомене =
}}
'''Вернер Теодор Ото Форсман''' ({{јез-нем|Werner Theodor Otto Forßmann}}; [[29. август]] [[1904]] — [[1. јун]] [[1979]]) је био немачки лекар који је [[1956]]. добио [[Нобелова награда за физиологију или медицину|Нобелову награду за физиологију или медицину]] (заједно са [[Андре КурнанКурнанд|Андре Фредерик Курнан]]ом и [[Дикинсон В. Ричардс]]ом) за развој методе која је омогућавала [[катетеризација срца|катетеризацију срца]] и истраживања у области болести [[Срце|срца]]. Године [[1929]], он је под локалном [[Анестезија|анестезијом]] у сопствено [[тело]] кроз вену руке убацио [[катетер]]. Не знајући да ли и на ком месту у телу катетер може да прободе вену, он је ризиковао сопствени живот у интересу науке, и успео да катетер уведе у сопствено [[срце]].
 
==Биографија==
Ред 25:
Убрзо Форсман мења посао, постаје плућни хирурга и уролог. У 1931 је почео да ради са Сауербрук Фердинандом, чувеним немачким хирургом, а [[1932]]. је почео да ради у Градској болници у Берлину и Мајнцу, све док није прешао на рад у берлинску болницу Рудолф Вирцхов, где је специјализацирао урологију под менторсством Карла Хеуска. Касније је постао шеф хируршке клинике у Градској болници Дрезден-Фридрихштад и Роберт Кох болници, Берлину.
 
Током [[Други светски рат|Другог светског рата]] Форсман је био заробљен од стране [[Савезници у Другом светском рату|савезника]], као [[официр]] санитетске службе у чину [[хирургија|хирург]]а-[[мајор]]а. Пуштен је из америчког ратног [[Логор|заробљеничког логора]] у [[1945]]. После рата Вернер се преселио у [[Шварцвалд]], где је обављао [[љекар|лекар]]ску праксу заједно са супругом. У [[1950]]. се преселио у градић Бад Креузнац у Рајнској покрајини где је изучавао [[Урологија|урологију]] и радио као лекар опште праксе.
 
Године [[1954]], Форсман је награђен Орденом Лајбниц, Немачке академије наука и био почасни гост на Националном универзитету у [[Кордоба (Аргентина)|Кордоби]], [[Аргентина]]. Године [[1958]]. постао је шеф хируршког одсека евангелистичке болнице у [[Диселдорф]]у. Поново се вратио у Национални универзитет у [[Кордоба (Аргентина)|Кордоби]] [[1961]]. да би био иоменован за [[професор|почасног професор]]. Године [[1962]] Форсман је постао члан Извршног одбора немачког хируршке друштва, а нешто касније и члан Америчког колеџа грудих лекара и почасни члан Шведског удружења кардиолога, Немачког друштва за урологију и Удружења за дјечју заштиту Немачке.
 
Године [[1933]] Форсман се оженио ''др Елсбет Енгел'', специјалистом урологије. Имали су шесторо деце: Клауса (р. [[1934]]), Кнута (р. [[1936]]), Јорга (р. [[1938]]), Вука (р. [[1939]]), Бернда (р. [[1940]]), и Рената (р. [[1943]]). Форсманов новчани удео у [[Нобелова награда за физиологију или медицину|Нобеловој награди]] за [[1956]]. је био 38.633 [[долар (вишезначна одредница)|долар]]а. Када је упитан како ће користили награду он је одговорио: ''"Можете замислити какве ће користи имати моје шесторо деце... и додао... да ће почети са пушењем цигара од 12-центи, уместо 9-центи...''" Форсман је умро у Скопфхеиму (''Schopfheim''), [[Немачка]] [[1. јун]]а [[1979]]. <ref>{{ен}}''"Werner Theodor Otto Forssmann"'' ''Biography of Werner Theodor Otto Forsmann from Nobel Lectures'', [http://nobelprize.org/index.html на: nobelprize.org ]. Посећено 2011.01.21</ref>
 
==Дело==