Википедија

Konzervativna sila — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м r2.7.2+) (Робот: измењено tr:Korunumlu kuvvet
мНема описа измене
Ред 1:
{{Сређивање||23|6|2012|Физика и Хемија‎}}
[[Датотека:cs133.jpg|thumb|right|250px|Sile. Centralna sila, usmerena od središta iz tačke O. Dve putanje označene brojevima 1 i 2 spajaju A i B. Isprekidane crtice su delovi kružnice sa centrom u O]]
'''Konzervativne sile''' su one [[sile]] kod kojih rad ne zavisi od predjenog puta ili od oblika putanje, već samo od početne i krajnje pozicije tela. Rad koji izvrše konzervativne sile na zatvorenoj putanji jednak je nuli. Nazivaju se konzervativne zato što u sistemu u kojem deluju važi zakon održanja-''konzervacije''.
 
*Neke od takvih sila su:▼
Rad koji izvrše konzervativne sile na zatvorenoj putanji jednak je nuli.
#* gravitaciona▼
* elastična
* elektrostatička
 
Posmatrajmo veličine F1◦d1<math>F_1 d_1</math> i F2◦d2<math>F_2 d_2</math> izračunate izmedjuizmeđu delova kružnica.▼
Nazivaju se konzervativne zato što u sistemu u kojem deluju važi zakon održanja-''konzervacije''.
:<math>F d = F d \cos \alpha</math>
 
<math>F ◦ d</math>, je projekcija <math>d</math> na pravac sile <math>F</math>, tako da su one jednake za F1<math>F_1</math> i F2<math>F_2</math>, jer je udaljenost izmedjuizmeđu kružnica jednaka. Iz toga sledi:▼
▲*Neke od takvih sila su
▲#gravitaciona
#elasticna
#elektrostaticka
 
▲Posmatrajmo veličine F1◦d1 i F2◦d2 izračunate izmedju delova kružnica.
:F ◦ d =F • d • cosα
 
▲F ◦ d, je projekcija d na pravac sile F, tako da su one jednake za F1 i F2, jer je udaljenost izmedju kružnica jednaka. Iz toga sledi:
 
:<math>F_1 d_1 = F_2 d_2</math>
Линија 23 ⟶ 19:
:<math>\int_{A}^{B} F_1 d_1 = \int_{A}^{B} F_2 d_2</math>
 
Eksperimentalno je utvrdjenoutvrđeno da je rad gravitacione i elektrostatičke sile nezavi→sannezavisan od puta. Kod [[gravitaciona sila|gravitacione sile]] znamo da je njen pravac normalan na brzinu (cos 90˚=0) i odatle zaključujemo da je ukupan rad jednak nuli.
Kod [[gravitaciona sila|gravitacione sile]] znamo da je njen pravac normalan na brzinu (cos 90˚=0) i odatle zaključujemo da je ukupan rad jednak nuli.
 
==Veza konzervativnih sila i potencijalne energije==
 
Kada na telo deluju konzerativne sile, tada svakom njegovom položaju možemo dodeliti odredjenuodređenu potencijalnu energiju. Telo može imati potencijalnu energiju samo ako na njega deluju konzervativne sile.
ili to možemo reći drugačije
Telo može imati potencijalnu energiju samo ako na njega deluju konzervativne sile.
 
[[Датотека:Free body.svg|200px]]
Neka je masa tela '''m''', visina na kojoj se nalazi '''h''' i dužina strme ravni '''s'''. U prvom slucajuslučaju telo klizi po strmoj ravni, a u drugom slobodno pada. Računamo rad konzervativne sile (gravitacije) u oba slučaja (A1, A2).
Racunamo rad konzervativne sile (gravitacije) u oba slucaja (A1, A2).
 
: s=h/sinα , A2=m•g•h
: A1=m•g•sinα•s
: A1=m•g•h
 
Zaključujemo da je rad gravitacije jednak, bez obzira kako se telo krecekreće.
 
Rad konzervaativnih sila jednak je negativnoj promeni potencijalne energije.
Линија 48 ⟶ 40:
==Nekonzervativne sile==
 
Za nekonzervativne sile možemo reći da su po svojim osobinama suprotne konzervativnim. Njihov rad zavisi od oblika putanje. Što je put duži to je rad sile veći. Njihov ukupan rad na zatvorenoj putanji je različit od nule. One se još nazivaju i disipativne, jer kad one deluju, mehanička energija tela nije očuvana. Kada telo vrši rad kineticka energija mu se smanjuje, a kada se nad telom vrši rad njegova kinetička energija se povećava. Pošto rad zavisi od putanje, nije moguće definisati potencijalnu energiju koja odgovara nekonzervativnoj sili. Još je važniijevažnije reći da se pri radu nekonzervativnih sila sistemu dodaje ili oduzima energija.
 
[[Sila trenja]] je predstavnik ovih sila. Ona je nekonzervativna zato što je njen rad na zatvorenoj putanji jednak nuli. Znamo da kod kretanja tela, pri pojavi sile trenja, dolazi do usporavanja. To znaciznači da se kinetička energija smanjuje i prelazi u toplotnu, koja se javlja na dodiru izmedjuizmeđu tela i ona napušta sistem. ▼
 
[[Sila trenja]] je predstavnik ovih sila. Ona je nekonzervativna zato što je njen rad na zatvorenoj putanji jednak nuli.
▲Znamo da kod kretanja tela, pri pojavi sile trenja, dolazi do usporavanja. To znaci da se kinetička energija smanjuje i prelazi u toplotnu, koja se javlja na dodiru izmedju tela i ona napušta sistem.
 
[[Датотека:Trenje.png.gif]]
 
Sistem u kome postoje nekonzervativne sile naziva se otvoren (neizolovan) sistem, zato što energija može da ga napušta ili ulazi, kao i da menja oblike tokom tog procesa. Izgleda kao da u takvim sistemima ne važi zakon održanja energije, ali u stvari za taj deo energije možemo odrediti i gde nastaje kao i šta je njen izvor. Preciznije je reći da se ''mehanička'' energija ne održava kada u sistemu deluju nekonzervativne sile.
da ga napušta ili ulazi, kao i da menja oblike tokom tog procesa.
 
Izgleda kao da u takvim sistemima ne važi zakon održanja energije, ali u stvari za taj deo energije možemo odrediti i gde nastaje kao i sta je njen izvor.
Preciznije je reći da se ''mehanicka'' energija ne održava kada u sistemu deluju nekonzervativne sile.
 
==Literatura==
{{refbegin|2}}
* -{Charles Kittel, Walder Knight, Malvin Ruderman: Mehanika, 2003.}-
*http://www.scribd.com/doc/75817997/33/Konzervativne-sile-i-potencijalna-energija
* [http://www.batesville.k12.in.us/physics/phynet/mechanics/energy/stored_energy.htm -{Conservative & Nonconservative Forces}-]
* [http://www.fizika.unios.hr/~dstanic/Osnove_fizike_1/04.Rad_i_energija.pdf Rad i energija]
* [http://uccpbank.k12hsn.org/courses/APPhysicsCI/course%20files/readings/lesson8studysheet.pdf -{Conservative Forces and Potential Energy}-]
{{refend}}
 
[[Категорија:Сила]]
 
[[be:Кансерватыўная сіла]]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Konzervativna_sila”