Сергеј Рахмањинов — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 60:
Премда својим жанровски одређеним називом ова прелепа Рахмањиновљева клавирска партитура призива у сећање истоветно насловљен циклус [[Франц Шуберт|Франца Шуберта]] (Moments musicaux, D. 780), оно што је заједничко тим двема партитурама једино је њихова номинална истоветност.
За разлику од Шуберта, овде су посреди разноликије и снажније контрасне композиције са много високих техничких захтева. Разноврсност тонске топлине у овом изванредном циклусу сеже од широко развијеног интимизма, готово ноктурално заснованог трећег дела (Andante cantabile у h-molu) све до засићене тонске бујице четвртог дела (Presto у е-molu), који је драматски напет, олујни угођај, с брзим пасажима најпре у десној а затим у обе руке. Тему која изражајно постаје све снажнијом карактерише пунктиран [[узмах]] пре свакога скока. Незаустављив пораст слога логично доводи до завршне експлозије.
У овом циклусу више нема баш ни једног момента салонске музике, чиме су - понекад биле оптерећене његове композиције. Настављајући, на њему посебно драгоценим композиторским искуствима [[Роберт_Шуман|Шумана]] и Шопена, млади Рахмањинов управо у овој партитури на инвентиван и особен начин битно продубљује изражајност своје клавирске музике, која ће кроз само неколико година достигнути врхунац у мајсторским циклусима „Десет прелудија“ (Оп. 23, 1901-1903) и „Тринаест прелудија“ (Оп. 32, 1910.).
| |||