Афоризам — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м r2.7.2) (Робот: додато lv:Aforisms |
м Проширен чланак |
||
Ред 1:
'''Афоризам''' (
Битне карактеристике афоризама су: језгровитост, мисаоност, духовитост и актуелност. Представља један од најкраћих уметничких жанрова. Најчешће се везује за теме као што су [[политика]], [[друштво]], [[етика]] и [[филозофија]], али и за друге области човековог стварања. Успели афоризам је онај који садржи уметничку оригиналност. Афоризам читаоце никада не оставља равнодушним и увек подстиче на размишљање о ауторовој поруци, која се обично налази у завршници исказа, некад чак и у само једној речи.<ref name="етна">[http://www.aforizmi.org/etna/etna42/etna8.htm Етна - часопис за сатиру, бр. 42, година IV: Његово величанство афоризам, Радомир Животић, 1. децембар 2004, приступ 7. октобар 2012]</ref>
Исказујући се кроз афоризам, афористичар сваки пут ствара минијатурно, али оригинално књижевно дело, сажето на малом простору, често на неочекиван и помало [[парадокс]]алан начин. Његова „једноставност“ је само добро осмишљена маска иза које се крију бројне асоцијације.<ref name="удк">[http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/0350-0861/2011/0350-08611102173I.pdf Сведочанство времена – афоризам, Милина Ивановић-Баришић, UDK: 821.163.41.09-84"19/20", 16. септембра 2011, приступ 7. октобар 2012]</ref>
== Спољашње везе ==▼
== Историја ==
*[http://aforizmi.blog.rs/ Афоризми, мудре мисли, изреке, цитати...]▼
Термин је постао познат по збирци кратких медицинских савета под називом „Афоризми“ грчког лекара [[Хипократ]]а („Хипократови афоризми“), сачувани захваљујујћи [[Александријска библиотека|Александријској библиотеци]],<ref name="све_о">[http://www.aforizmi.org/zasto/knjizvr2.htm Афоризми и све о афорзму: Афоризам као књижевна врста I, II и III, Витомир Теофиловић, приступ 7. октобар 2012]</ref>, које се може сматрати правим књижевним умећем.<ref name="удк" /> Мада је био познат још у античко доба, антички афоризам је био усредсређен на [[прагматизам|прагматичну]] страну живота, а као жанр је представљао je праву реткост.<ref name="етна" /> и одликовао се краткоћом форме.
Mедицинско значење афоризам је задржао све до краја [[16. век]]а, када су га шпански правник и политичар [[Балтазар Аламос де Бариентес]] и италијански историчар [[Филипо Кавриано]] употребили у значењу сажетог упутства (као савет или лек) за друштвене болести, поремећаје и противречност, који се помињу у [[Тацит]]овим делима.<ref name="све_о" />
Необичност термина и његова првобитна употреба вероватно су утицали на то да афоризам не буде прихваћен истом брзином и на исти начину просвећеним европским круговима.<ref name="удк" /> Данашњи афоризам се одликују књижевно-филозофским вредностима.<ref name="све_о" /> Сматра се да је савремена колевка афоризма у [[Немачка|Немачкој]] ([[16. век]]) и у Француској ([[17. век|17.]] и [[18. век]]).<ref name="етна" />
== Афоризам у српском језику ==
У српском језику афоризам је имао другачије начине испољавања. Поистовећивао се са [[епиграм]]има, [[сентенција|сентенцама]] и [[пословица]]ма, односно, са мудрим изрекама,<ref name="удк" /> дубоким мислима о моралу, у [[бајка]]ма и [[басна]]ма. Афоризам се појављује тек шездесетих година [[20. век]]а, најпре као [[новинарство|новинарски]] жанр. Назначајнији утицај на развитак афоризма као писаног и говорног жанра свакако је имао [[Влада Булатовић Виб]], а његову практичну афирмацију потпомогли су [[Душан Радовић]] и [[Милован Витезовић]]. Афоризме су објављивали: „[[Ошишани јеж]]“, „Политика експрес“, „Илустрована политика“, многи локални листови, [[Радио Београд]], па чак и лист „Народна армија“.<ref name="етна" />
Касније се појавио низ млађих стваралаца: [[Зоран Ранкић]], [[Александар Чотрић]], [[Александар Баљак]], [[Илија Марковић]], [[Радивоје Бојичић]], [[Милован Вржина]], [[Радомир Рацковић]], [[Миодраг Павловић]], [[Зоран Богдановић]], [[Горна Докна]], [[Драгутин Минић Карло]], [[Нинус Несторовић]], [[Митар Митровић]], [[Милован Илић Минимакс]], [[Миљенко Жуборски]], [[Владимир Јовићевић Јов]], [[Весна Денчић]], [[Вита Теофиловић]] и други.<ref name="етна" />
У последњих неколико деценија се значајно увећао број аутора који се баве писањем афоризама. Афористичари који су своју стваралачку зрелост исказали током
последње деценије 20. века имали су „обиље материјала“ , свуда око себе. [[Распад СФРЈ|Распад државе]] и економска криза, из чега су произашле и све друге кризе, а пре свега криза [[морал]]а. подстакли су значајну продукцију афоризама.<ref name="удк" />
==Референце==
Линија 12 ⟶ 26:
</div>
▲== Спољашње везе ==
▲*[http://aforizmi.blog.rs/ Афоризми, мудре мисли, изреке, цитати...]
{{клица-језик}}
| |||