Секељи — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м r2.7.2+) (Робот: измењено cs:Sikulové
Ред 94:
Турско освајање источне Европе у 16. веку је довело одвајања од Мађарске и до полувазалног статуса Трансилваније у односу на Османско царство, када је и основана Ердељска Кнежевина (мађ: ''Erdélyi Fejedelemség''). У току постојања кнежевине и покушаја спровођења неких реформи и укидања повластица које су имали, дошло је и до првог устанка незадовољних Секеља [[1562]]. године. Као последица сталних сукоба са тадашњом угарском владајућом страном, приликом напада румунског војводе (''владара дела Молдавије до'' [[1600]]., ''Ердеља од'' [[1599]]. ''до 1600. године и Валачие'' (''Valachia'')− Земља Влаха, [[1593]]. − [[1601]].) Витеза Михајла (рум: ''Mihai Viteazul''), Секељи су стали на његову страну и помогли му да оствари своје циљеве.
 
После пораза [[Турска|Турака]] и поновног потпадања под [[Аустрија|Аустријскуаустријску]] власт, Трансилванија је изгубила и то мало аутономије које је имала под турцимаТурцима. Приликом поновног преуређења војске и увођења присилне мобилизације од стране Марије Терезије, Секељи су одбили послушност што је резултирало одмаздом и крвопролићем у [[Сикулени|Мадефалви]] 7. јануара [[1764]]. године, где је побијено неколико стотине Секеља и довело је до велике сеобе становништва у Молдавију па после у Буковину. На крају из Буковине [[1883]]. године је почело пресељавање у [[Војводина|Војводину]] ([[Скореновац]], [[Иваново (Србија)]] и [[Војловица]]) и Мађарску. Тај догађај је постао познат у историји Секеља као [[Сикулицидијум|крвопролиће у Мадефалви]].
 
За време мађарске револуције [[1848]]. године, Секељи су стали на страну (цитат):''своје мађарске браће'' против Трансилванијских Румуна и Саса.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Секељи