Војводина — разлика између измена

 

Највећи хидрографски потенцијал чини река [[Дунав]] са својим притокама, као најважнија водена саобраћајница и стратешки саобраћајни правац у [[Средња Европа|средњој Европи]]. [[Дунав]] кроз Србију протиче у дужини од 588 километара, и то претежно кроз Војводину, а целом овом дужином је плован. Пловне су и његове притоке [[Тиса]] (168 -{km}-), [[Сава (река)|Сава]] (206 -{km}-) и [[Бегеј]] (75 -{km}-), између којих је прокопана разграната мрежа канала за наводњавање, одводњавање и транспорт, [[канал Дунав-Тиса-Дунав]], укупне дужине 939 -{km}-, од чега је 673 -{km}- пловно.

У географском смислу, појам ''Војводина'' може се односити и на делове [[Срем]]а и [[Банат]]а који припадају граду [[Београд]]у ([[Панчевачки Рит]], [[Земун]], [[Нови Београд]], [[Сурчин]]), а у историјском смислу овај појам се односио и на делове Срема, [[Бачка|Бачке]] и Баната који данас припадају [[Хрватска|Хрватској]], [[Мађарска|Мађарској]] и [[Румунија|Румунији]], а такође се односио и на подручје [[Барања|Барање]].

 

 

Иако су Срби на територији Војводине били део староседелачког словенског становништва (посебно у Срему), већи број Срба почиње да се насељава на ово подручје почевши од четрнаестог века. Непосредно пред отоманско освајање ових простора, Срби су чинили знатан део становништва данашње Војводине. После пада [[Србија|Србије]] под [[Турци|Турке]] ([[1459]]. године), деспоти Србије су наставили да владају на територији данашње Војводине (углавном у Срему), тада под управом Угарске, као вазали [[Угарска|угарских]] краљева. Резиденција српских деспота налазила се у граду Купинику (данашње [[Купиново]]) у Срему.

Убрзо после [[Мохачка битка|Мохачке битке]] ([[1526]]. године) и војног пораза који је Угарској нанело Османско царство, на историјску сцену излази самозвани српски цар, [[Цар Јован Ненад|Јован Ненад]]. Уз помоћ војске првобитно састављене од српских плаћеника, Јован Ненад успоставља своју власт у [[Бачка|Бачкој]], северном [[Банат]]у и делу [[Срем]]а и ствара једну пролазну независну државу, чији је главни град била [[Суботица]]. На врхунцу моћи, Јован Ненад се у Суботици крунисао за српског цара. Ова српска држава била је кратког века. Угарски племићи су се удружили против Јована Ненада и поразили његову војску у лето [[1527]]. године, а цар Јован Ненад је убијен. После пропасти цареве државе, Бачка и делови Баната којима је управљао долазе за кратко време поново под угарску управу, да би убрзо дошли под директну отоманску управу.

 

| bgcolor="grey" |

<gallery>

Слика:Serbian National Theatre Sept 2005.jpg|[[Српско народно позориште]]

Слика:Theatre in subotica.jpg|Народно позориште у [[Суботица|Суботици]]

Слика:Museum Pancevo-1.jpg|Народни музеј у [[Панчево|Панчеву]]

Слика:Orthodox seminary in Sremski Karlovci.jpg|[[Сремски Карловци]]

Слика:Hôtel de ville d'Apatin.jpg|Градска кућа у [[Апатин|Апатину]]

Слика:2006 Vrdnik 010.jpg|[[Манастир Врдник|Манастир Раваница]] у [[Врдник]]у

Слика:Jezero01.jpg|[[Лединци|Лединачко језеро]]

Слика:Bridge_across_Zlatica_River_near_Crna_Bara.jpg|Мост преко реке Златице код [[Црна Бара (Чока)|Црне Баре]]