Антоан Лавоазје — разлика између измена

| слика =Antoine lavoisier.jpg

| опис_слике = Отац модерне хемије

| дан_рођења = 26.

| година_рођења = 1743.

| место_рођења = [[Париз]]

}}

 

 

Његов први, рад који је био одликован златном краљевском медаљом, односио се на решавање питања уличног осветљења великих градова. Први Лавоазијев рад из хемије био је испитивање састава [[гипс]]а. Лавоазије је први пут употребио теразије које је сам конструисао. Допринео је да хемија постане егзактна наука. Он је [[1774]]. године загревао [[калај]] у затвореном суду и приметио је да се он претворио у мрки прах, али је маса остала непромењна. Када је [[Џозеф Пристли|Пристли]] открио [[кисеоник]], Лавоазију је било јасно да је то онај састојак ваздуха који потпомаже [[сагоревање]]. [[Експеримент]]ално је утврдио да се [[ваздух]] састоји од два гаса, један који потпомаже горење и један који не. Први је доказао да се [[вода]] састоји од [[водоник]]а и кисеоника. Формулисао је [[закон о одржању масе]]. Убијен је на [[гиљотина|гиљотини]] јер је проглашен противником републике. Касније је извршена ревизија судског процеса и установљено је да је Лавоазје био невин.