Драган Стојков — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
→Уметничко дело: унос текста |
||
Ред 27:
Од [[1981]]. године је члан Удружења Ликовних уметника Војводине.
==Сликарство==
Драган Стојков се појавио у уметности у једном тренутку почетком седамдесетих година који је означио оштру поларитацију на тој сцени. Сједне стране уметници његове генерације истакли су оштро супродстављање традиционалним уметничким медијима, а са друге, његови приврженици такође су били подељени према поетикама на два битна тока: апстрактне и фигуративне сликаре. И у самим тим пластичким формацијама постојале су приметне разлике, али најзанимљивије поделе збивале су се на страни тада актуелне фигурације. Драган Стојков је заузео једну од најприметнијих позиција са сликама које су одмах окарактерисане као фотореализам. Ово није било нимало чудно с обзиром да се Стојков тада, још и пре завршетка студија сликарства, занимао и за фотографију истражујући њене креативне потенцијале већ тада формирјући властиту ауторску позицију специфичног (фото)реализма. Надаље је овај сликар наставио истраживања у истом смеру варирајући једино тематски садржај својих дела. У аквиру тада актелне дискусије око нове фигурације, новог реализма, поетске фигурације, хиперреализма он је практично остао пострани необазирући се на критичке опаске и усмерења остајући доследан искључиво властитом сензибилитети и схватању шта заправо сликарство у том тренутку има да покаже. Ова прва фаза ’одбране’ сликарског медија касније је постала ствар метијертва овог уметника у промењеним условима ’обнове сликартсва’ током осамдесетих. Тада већ потпуно формиран као сликар, Стојков није има потребе да се укључује у расправе око места и значења сликарства у времену и друштву већ само да проналази довољно подстицајне и изражајне теме у свом раду. И ако препознат по некој врсти ’цитатности’ својих радова, што га је вештачки актуелизовало у том тренутку, он није хитао нити да потврди нити да демантује такве констатације бивајући дубоко поринут у властиту естетику тврдог реализма који заправо није ни имао своје пандане у нашем тадашњем стваралаштву. И ако се ова критичка одредница и могла овлажно применити на његово рад, она је остала искљуво у домену присутва фотографских узора. Овај приступ га је усмерио на свакако најпрепознатљивији, његов лични начин сликања, када је у серијама радио дела на основу фотографија уметника, од Лазе Костића до Николе Тесле, на пример, дакле у распону од уметничке прошлости до научне будућности. У том временском дијапазону се и налазе дела из сликарског опуса Драгана Стојкова као својеврсни знаци времена, и то не ’поред пута’ већ на њему самом.
==Монографије==
| |||