Радар — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 18:
Истраживачи, у америчкој морнарици [[Хојт Тејлор]] и [[Лео Јанг]], открили су [[1922.]] године, да је са радио-таласима од 60 -{MHz}- могуће одредити присуство бродова у простору. Упркос сугестији да се овај метод може користити ноћу и при смањеној видљивости, морнарица није одмах наставила истраживања. Морнарица је почела са озбиљним истраживањима примене овог принципа, после осам година. Након доказа да се радар може користити за праћење [[авион]]а.<ref name="Историја комуникација">{{cite web|url= http://earlyradiohistory.us/1963hw28.htm|title= Post-War Research and Development of Radio Communication Equipment| quote = Историја комуникација |author = | date =1963.| format = |publisher= History of Communications-Electronics in the United States Navy, Captain Linwood S. Howeth, USN (Retired), | location = | pages = 319-335: | language = {{en}} |accessdate = 13. 9. 2012.}}</ref><ref name="Радио историја">{{cite web|url=http://earlyradiohistory.us/1917de.htm |title=Radio Detector Development | quote = Радио историја |author =H. Winfield Secor | date =January, 1917| format = |publisher=radiohistory.us | location = | pages = 652+: | language = {{en}} |accessdate = 13. 9. 2012.}}</ref><ref name="Радар">{{cite web|url= http://earlyradiohistory.us/1963hw38.htm|title= Radar| quote = Радар |author = | date =1963| format = |publisher=History of Communications-Electronics in the United States Navy, Captain Linwood S. Howeth | location = | pages = 443-469| language = {{en}} |accessdate = 16. 9. 2012.}}</ref>
 
Пре [[Други светски рат|Другог светског рата]], истраживачи у [[Француска|Француској]], [[Немачка|Немачкој]], [[Италија|Италији]], [[Јапан]]у, [[Холандија|Холандији]], [[СССР|Совјетском Савезу]], [[Велика Британија|Великој Британији]], и [[САД|Сједињеним Америчким Државама]], самостално и у великој тајности, развијали су технологије, које су основа за конструкцију модерних верзија радара. [[Аустралија]], [[Канада]], [[Нови Зеланд]], и [[Јужна Африка]] и други, радили су на сличним истраживањима.<ref>{{cite book| author = Watson, Raymond C., Jr.| title = Radar Origins Worldwide: History of Its Evolution in 13 Nations Through World War II| url = http://books.google.com/?id=g-rQQgAACAAJ| date = 2009-11-25| publisher = Trafford Publishing| language = {{en}}| isbn = 978-1-4269-2111-7 }}</ref>
 
Француз [[Емил Жирардо]] је [[1934]]. године, објавио направљен апарат за лоцирање објеката, наводећи да је „проналазак у складу са принципима које је објавио [[Никола Тесла|Тесла]]“, што је заштитио патентом № 788795 [[1934.]] године.<ref name="Почаст Николи Тесли">{{cite web|url=http://www.teslasociety.com/time.jpg |title=Tribute To Nikola Tesla | quote = Почаст Николи Тесли |author = | date =July 20, 1911.| format = |publisher= | location = | pages = | language = {{en}} |accessdate = 14. 9. 2012.}}</ref><ref name="Патент">{{cite web|url=http://worldwide.espacenet.com/publicationDetails/biblio?FT=D&date=19351016&DB=&locale=en_EP&CC=FR&NR=788795A&KC=A&ND=2 |title= FR788795 (A) - Nouveau système de repérage d'obstacles et ses applications| quote = Патент |author = | date = 14.03.2012| format = |publisher= Espacenet| location = | pages = | language = {{en}} |accessdate = 14. 9. 2012.}}</ref><ref name="Патенти">{{cite web|url=http://www.radar-france.fr/brevet%20radar1934.htm |title=" Nouveau système de repérage d'obstacles et ses applications "| quote = Патенти |author = | date =6. octobre 1935.| format = |publisher=BREVET D'INVENTION (20 JUILLET 1934) | location = | pages = | language = {{fr}} |accessdate = 14. 9. 2012.}}</ref> Тај уређај је постављен на брод [[Пароброд Нормандија|Нормандија]], [[1935.]] године.<ref>{{cite book| author = Hearst Magazines| title = Popular Mechanics| url = http://books.google.com/?id=x98DAAAAMBAJ&pg=PA844| date = 1935-12| publisher = Hearst Magazines| language = {{en}}| isbn = | page = 844 }}</ref>
 
Током исте године, совјетски војни инжењер П. К. Ошепков, у сарадњи са Лењинградским електротехничким институтом, произвео је експериментални апарат, који је могао детектовати авион удаљен 3 -{km}-, од [[пријемник]]а.<ref>-{John Erickson}-. -{Radio-Location and the Air Defence Problem}-: -{The Design and Development of Soviet Radar. Science Studies}-, -{Vol}-. 2, -{No}-. 3 (-{Jul}-., 1972), -{pp}-. 241-263</ref> Француски и совјетски системи, заснивају се континуалним радним таласима и нису могли да поседује потпуне карактеристике, као савремени [[импулс]]ни радари.
 
Технологија радара је еволуирала у пулсирајући систем, а први такав уређај је демонстриран у децембру [[1934]]. године, од америчког проналазача [[Роберт Пејџ|Роберта Пејџа]].<ref>-{Page, Robert Morris}-, ''-{The Origin of Radar}-'', -{Doubleday Anchor, New York}-, 1962, -{p}-. 66</ref> Радар је имао намену да у приморском појасу служи за ноћну претрагу.<ref name="Радар за ноћну претрагу">{{cite web|url=http://books.google.rs/books?id=bygDAAAAMBAJ&pg=PA29&hl=en#v=onepage&q&f=false |title= Popular Science| quote = Радар за ноћну претрагу |author = Bonnier Corporation| date =1935-10| format = |publisher= Bonnier Corporation| location = | pages =29 | language = {{en}} |accessdate = 16. 9. 2012.}}</ref> Центар за истраживање електромагнетних сигнала се заинтересовао за примену радара, резултат чега је и развој радарског система -{SCR-270}-. Демонстрацији тога система поред морнарице присуствовао је и Командант ваздухопловства, у [[новембар|новембру]] [[1938]]. године. Овај [[прототип]] је прерађен у серијски стандард, а прве испоруке -{SCR}--268 су почеле у [[фебруар|фебруару]] [[1941]]. године. То је био поуздани мобилни систем. На основу тога знања и технологије, развијен је и оперативно је коришћен у ваздухопловству [[радарски висиономер]].{{Напомена|У домену сигнала, истраживан је и [[радарски висиномер]], што је фактички био једноставнији радар, који је усмерен из [[авион]]а на доле, са задатком да „види“ колико је удаљено тло. -{RCA}- је добио уговор за развој тога радарског висиномера [[1937]]. године, а у пролеће [[1940]]. да произведе оперативни комплет, са ознаком -{SCR-518}-. Тада је почела његова производња. Почетна верзија је била масе 40 -{kg}-, али је иста постепено смањена на 12 -{kg}-. -{SCR-518}- је могао задовољавајуће мерити висину и до нивоа од 12 -{km}-, изнад тла.<ref name="Радар -{SCR}--268">{{cite web|url=http://www.vectorsite.net/ttwiz_02.html#m4|title= PREWAR US ARMY RADARS: SCR-268 & SCR-270 / RADAR ALTIMETERS (1)| quote =Радар -{SCR}--268|author =Goebel, Greg | date =2 of 12 / 01 mar 11| format = |publisher=vectorsite.net | location = | pages = | language = {{en}} |accessdate = 15. 9. 2012.}}</ref>}}<ref name="Радар -{SCR}--268"/>
Ред 28:
Затим је у [[мај]]у [[1935]]. године, у [[Немачка|Немачкој]], [[Рудолф Кухнхолд]] приказао пулсирајући систем. У јуну [[1935]]. године, у Великој Британији, стручни тим на челу са Робертом Вотсоном Ватом ({{јез-енг|Robert A. Watson Watt}}), успешно је демонстрирао сличан систем.
 
Британци су у потпуности први, оперативно користили радаре, у систему одбране од напада авиона.<ref name="Радарски торањ">{{cite web|url=http://books.google.rs/books?id=69kDAAAAMBAJ&pg=PA26&dq=Popular+Science+1933+plane+%22Popular+Mechanics%22&hl=en&ei=YmMmTp_ZMszksQLn1cziCw&sa=X&oi=book_result&ct=result&redir_esc=y#v=onepage&q&f=true |title= Towers Flash Radio Beams to Detect Warplanes| quote = Радарски торањ |author = | date =| format = |publisher=Popular Science 1933 plane &quot;Popular Mechanics&quot; | location = | pages =26 | language = {{en}} |accessdate = 16. 9. 2012.}}</ref> Ово је било подстакнуто страховањем да Немци развијају систем „смртоносних зрачења“. Министарство ваздухопловства тражило је од британских научника, у [[1934]]. години, да истраже могућност употребе ефеката електромагнетне енергије. Након студија, они су закључили да систем „смртоносних зрака“ није изводљив, али да откривање авиона са електромагнетним таласима јесте.<ref name="Лабораторија Роберта Вотсона-Вата">{{cite web|url= http://www.doramusic.com/Radar.htm|title= The origins of Radar - The Tizard Committee & Robert Watson-Watt| quote = Лабораторија Роберта Вотсона-Вата |author = | date =10 September 2002| format = |publisher=The story of RADAR Development | location = | pages = | language = {{en}} |accessdate = 16. 9. 2012.}}</ref> Лабораторија [[Роберт Вотсон-Ват|Роберта Вотсона-Вата]] ({{јез-енг|Sir Robert Alexander Watson-Watt}}) је те предпостављенепретпостављене могућности доказала реализацијом радног [[прототип]]а тога уређаја, што је и патентирано под № -{GB}-593017.<ref name="Патент -{GB}-593017">{{cite web|url= http://worldwide.espacenet.com/publicationDetails/biblio?CC=GB&NR=593017&KC=&FT=E&locale=en_EP|title= Bibliographic data: GB593017 (A) ― 1937-05-31| quote = Патент -{GB}-593017 |author = | date =| format = |publisher= | location = | pages = | language = {{en}} |accessdate = 16. 9. 2012.}}</ref> Ово решење је послужило као основа за мрежу првих оперативних радара у одбрани [[ВеликаБитка Британијаза Британију|одбрани Велике Британије]].<ref name="Лабораторија Роберта Вотсона-Вата"/> У [[април]]у [[1940]]. године, објављен је рад Роберта Вотсона-Вата и могућности искоришћења његовог патента за противваздушну одбрану, али не знајући да су америчка војска и морнарица развили радар са истим принципом рада. Такође, крајем [[1941]]. године, амерички научници, у своме чланку износенаводе зада британски систем за рано упозорење, на енглеској источној обали, да вероватно јесте близу правог решења и принципа рада.<ref name="Одбрандбени радар">{{cite web|url=http://www.mitre.org/work/tech_papers/2010/10_0745/10_0745.pdf |title= al RadaSocir for Smart Power| quote = Одбрандбени радар |author = Mark Maybury| date =2012-01-24| format = pdf|publisher= the MITRE Corporation | location = | pages = | language = {{en}} |accessdate = 12. 9. 2012.}}</ref><ref name="Радар и [[Битка за Британију]]">{{cite web|url=http://www.vectorsite.net/ttwiz_02.html |title=RADAR AND THE BATTLE OF BRITAIN | quote = Радар и [[Битка за Британију]] |author = Goebel, Greg| date =2 of 12 / 01 mar 11| format = |publisher=vectorsite.net | location = | pages = | language = {{en}} |accessdate = 15. 9. 2012.}}</ref>
[[Слика:Bundesarchiv Bild 101I-621-2930-32, Frankreich, Radargerät "Würzburg".jpg|<center>[[Нацистичка Немачка|Немачки]] радар „-{Würzburg C}-“ ([[1942]]).</center>|десно|мини|250п]]
Касније је закључено да су Немци су тада већ имали сопствене радаре, у многим погледима супериорније од британских, али су они радили на много краћим таласним дужинама. Немци вероватно нису ни мислили да претражују дуже таласне дужине, приликом извиђања британске обале, пошто уочени торњеви нису личили на радарске станице, то их је завело у коначном закључивању.<ref name="Радар и [[Битка за Британију]]"/>
 
[[Други светски рат|Рат]] је убрзао истраживања у великој потреби да се пронађу боља решења за супериорније карактеристике и веће могућности за радаре, и за њихову интеграцију у [[Навигација|навигационе]] системе, британских [[Бомбардерски авион|бомбардер]]а.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Радар