Васељенски сабор — разлика између измена

'''Васељенски сабори''' ({{Јез-грч|οικουμενικος συνοδος}}, {{Јез-лат|Concilium}}) су сабрања [[епископ]]а који представљају цијелу [[Црква|Цркву]], односно колегијални начин на који се васељенски епископат изјашњава о садржајима вјере и питањима дисциплине.

 

 

Саборе предводе [[епископ]]и као насљедници [[Апостол|светих апостола]]. Сабор није надређен [[Црква|Цркви]] већ је њен законити глас и њено тијело. И поред тога што епископ има одређену помјесну службу, он има саборну одговорност у питањима од општег интереса [[Црква|Цркве]]. У периоду прије [[Велика шизма|шизме]] ([[1054]]), карактер ''„васељенски“'' једноме Сабору дат је присуством и представљањем епископата цијеле [[Римско царство|Империје]]. Стога је присуство римскога трона (италијанска дијецеза) на саборима било нужно. Мада сазивани од царева, васељенски сабори нису били царска институција. Цареви су потписивали саборска акта, али нису гласали нити су пак утицали на одлуке, остављајући [[епископ]]има потпуну аутономију у расправљању и одлучивању.