Историјски извори — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м исправљање правописних и других грешака
Ред 6:
 
== Порекло извора ==
Једна од подела историјских извора је на примарне, секундарне и терцијарне.
 
Под примарним изворима или изворима првог реда [[Историја|историјска наука]] подразумева остатке прошлости који су непосредно произашли из неког историјског догађаја, односно о њему аутентично могу посведочити, онако како се одиграо.<ref name="бориша" /> Међутим, примарни извори често нису довољни сами за себе да се схвате, па морају да се тумаче. Овај задатак није ни мало лак, поготову ако извор потиче из периода или културе који тумачу нису блиски.<ref name="поново">[http://www.thenagain.info/classes/basics/usingsources.html Тhen again...: Using Historical Sources, David W. Koeller, приступ 23. септембар 2012]{{ен}}</ref> Примарни историјски извори могу се чувати на свом изворном месту или у установама које је друштвена заједница одредила за то ([[архив]]и, [[музеј]]и, [[Библиотека|бибиотеке]]).
 
Секундарни извори односе се на [[цитат]]е (или навођења) и [[коментар]]е, који се заснивају на примарним изворима. Служе за брже и лакше проналажење одређене информације.<ref name="поново" />
 
Терцијарни извори су публикације као енциклопедије и друге збирке које углавном сумирају секундарне изворе. Тенденција [[Википедија|Википедије]] је на пример, да постане и да се сматра терцијарним извором.
 
Многи секундарни и терцијарни извори не пружају само информације, већ им дају одређени облик, смисао, те садрже виђење аутора који их наводи, због чега је при коришћењу оваквих извора, неопходно размотрити што више различитих извора, као и проучити виђења њихових аутора, како би се добио свестран поглед на историјске чињенице и њихово тумачење.<ref name="поново" />
Ред 24:
# писани
# сликовни
# аудио-визуалнивизуелни<ref>[http://www.mdsrbija.org/dokumenta/zbornik/2/tucakovic2.pdf Музејско друштво Србије: Филм као материјално и нематеријално наслеђе, Динко Туцаковић, приступ 23. септембар 2012]</ref>
 
== Материјални извори ==
Ред 32:
== Усмени извори ==
 
У усмене историјске изворе спадају [[песме|песме]], приче, предања, казивања сведока, који су се могли преносити са старијих на млађе генерације, усменим путем или бити прикупљени, забележени, неки од њих чак регистровани у архивама у одређеном тренутку, а затим јавно објављени у писаном, сликовном или аудио-визуалномвизуелном облику.<ref>Из историје Првог српског устанка, Душан Перовић, Слово Љубве, Београд (1979)</ref><ref>Српске народне изреке I и II, Ђоко Стојичић, Новости, Београд (2006), ISBN 8674461247, ISBN 8674461255</ref>. Један од најпознатијих примера усмених извора су [[Српске народне епске песме]], које је прикупио и објавио [[Вук Караџић]].
 
== Писани извори ==
Ред 69:
 
== Аудио-визуални извори ==
У аудио-визуалневизуелне изворе спадају звучни и видео записи из прошлости, који у зависности од начина на који су настали, обраде и садржаја, могу да послуже као примарни или као секундарни извори за добијање информација из историје.<ref>[http://www.udi.rs/articles/Kompjuterizacija_istoriografija.pdf Удружење за друштвену историју: Компјутеризација и историографија 1995-2005, Слободан Мандић, Исторјиски архив Београда (2008), COBISS.SR-ID 151325708]</ref>
== Напомене ==
{{напомене}}