Хоакин Родриго — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 25:
Са осам година је почео учи солфеђо, [[виолина|виолину]] и [[клавир]]. У шеснаестој години је започео студије [[Музичка хармонија|хармоније]] и [[композиција|композиције]] на Конзерваторијуму у Валенсији. Прве композиције (''Свита за клавир'', ''Две скице'', ''Свита за клавир и виолину'' и ''Сицилијана'', за [[виолончело]]) написао је [[1923]]. Његово прво дело за [[оркестар]], ''Жонглери'', написано је и премијерно изведено [[1924]]. године у [[Валенсија|Валенсији]] и [[Мадрид]]у. Добио је награду на националном такмичењу за дело ''Пет дечјих комада'', које је касније изведено у [[Париз]]у. Од почетка своје каријере Родриго је своја дела писао [[Брајева азбука|Брајевом азбуком]], која су касније [[транскрипција|транскрибована]] за издавање.
 
Године [[1927]], следећи пример својих сународника [[Исак Албениз|Исака Албениза]], [[Мануел де Фаља|Мануела де Фаље]], [[Енрике Гранадос|Енрикеа Гранадоса]] и [[Хоакин Турина|Хоакина Турине]], Родриго се преселио у Париз да би се уписао на École Normale de Musique, где је пет година студирао код [[Пол Дукас|Пола ДукасаДикаа]]. Тамо се спријатељио са [[Морис Равел|Равелом]], [[Артур Хонегер|Артуром Хонегером]], [[Игор Стравински|Стравинским]] и [[Мануел де Фаља|Мануелом де Фаљом]]. У Паризу је такође упознао своју будућу жену, турску пијанисткињу Викторију Ками, са којом се оженио [[19. јануар]]а [[1933]]. Викторија Ками је била професорка на Париском конзерваторијуму и ученица Ђерђа Лалевица у [[Беч]]у и Лазареа Левија и Рикарда Вињеса у Паризу. Родриго је компоновао ''Опроштајну сонату'', написану за клавир, у част свог учитеља Пола ДукасаДикаа који је преминуо [[1935]]. Наставио је са студијама у [[Париз]]у, такође радећи у [[Немачка|Немачкој]], [[Аустрија|Аустији]] и [[Швајцарска|Швајцарској]]. Године [[1939]]. вратио се за стално у [[Шпанија|Шпанију]], у [[Мадрид|Мадриду]].
 
У [[Барселона|Барселони]] је [[1940]]. године премијерно изведено његово најпознатије дело, ''[[Концерт за Аранхуес]]'', за гитару и оркестар, пример личног музичког израза и дело које је стекло међународну славу. Од тог тренутка, Хоакин Родриго активно учествује у уметничким, креативним и академским активностима.
Ред 33:
Треба истаћи, између осталог, допринос Хоакина Родрига репертоару за гитару, чиме се у свету повећао углед [[гитара|гитаре]] као концертног инструмента.
 
Године [[1983]]. награђен је Националном музичком наградом Шпаније, а [[1991]]. шпански краљ [[Хуан Карлос I]] доделио му је титулу Маркиза вртова од Аранхуеса. Пет година касније уручена му је [[Принц од Астурије|Награда Принца од Астурије]] за "његов изванредан допринос шпанској музици у коју је унео нове импулсе како би је учинио универзалном“. Исте године је примио Златну медаљу Сагунта, Велики крст Грађанског реда за друштвену солидарност и Златну звезду Града Мадрида. [[Француска]] влада га је [[1998]]. почаствовала титулом Командира уметности и књижевности, а недуго затим је примио награду за најбољег аутора класичне музике коју додељује Друштво аутора и издавача. Исте године додељена му је Почасна медаља Међународног универзитета Менендес Пелајо, а следеће године Златна медаља Фестивала у [[Гранада|Гранади]].
 
Хоакин Родриго је умро у [[Мадрид]]у [[6. јул]]а [[1999]], две године након смрти своје жене. Викторија Ками је била његова нераздвојна сапутница и најважнија сарадница на свим пољима композиторског рада.