СК Југославија — разлика између измена

додати извори у секцији Стадион
(додати извори у секцији Стадион)
Југославија је [[1923]]. године, након три сезоне доминације [[ФК Београдски спорт клуб|БСК]]-а, освојила првенство београдског подсавеза и квалификовала се за завршницу првог званичног државног првенства, које се играло по куп систему. Иако је у полуфиналу испала од [[НК САШК Напредак|САШК]]-а, ово је била најава великог успеха у наредне две сезоне.
 
Наредне сезоне Југославија је постала првак државе. У финалу, одиграном у [[Загреб]]у, [[12. октобар|12. октобра]] [[1924]]., савладала је [[ХНК Хајдук Сплит|сплитски Хајдук]] резултатом 2:1 и постала први српски клуб који је освојио државно првенство.<ref>[http://www.ofkbeograd.net Милорад Сијић: Фудбал у Краљевини Југославији], страна 52.</ref> Југославија је следеће сезоне одбранила титулу, победивши [[5. јул]]а [[1925]]., поново у [[Загреб]]у, домаћи [[1. ХШК Грађански|Грађански]] са 3:2.<ref>[http://www.ofkbeograd.net Милорад Сијић: Фудбал у Краљевини Југославији], страна 53.</ref> Ове године постигнут је и велики успех на међународној сцени - побеђена је [[ФК Славија Праг|Славија из Прага]] резултатом 4:2. Трофејну генерацију Југославије чинили су: голман [[Драгутин Немеш]], затим [[Милутин Ивковић]], [[Бранко Петровић]], [[Михаило Начевић]], [[Алојз-Лојда Махек]], [[Света Марковић]], [[Дамјан Ђурић]] (у другој сезони [[Александар Ђорђевић]]), [[Драган Јовановић (фудбалер)|Драган Јовановић]], [[Стеван Лубурић]], [[Душан Петковић (фудбалер рођен 1903)|Душан Петковић]] и [[Бранислав Секулић]]. Тренер који је предводио тим до обе шампионске титуле био је још један Чех, [[Карел Блаха]].<ref name="титула и стадион">[http://www.ofkbeograd.net Данило Стојановић-Чика Дача: Чика Дачине успомене 1903-1953], страна 68..</ref>
 
=== Смена генерација ===
 
== Стадион ==
Клуб је из својих средстава почетком септембра [[1913]]. подигао на Тркалишту (данас Електротехнички факултет — угао Булевара краља Александра и Рузвелтове улице) мали стадион, капацитета око 1000 седећих места. Уместо трибина било је неколико редова клупа, док се простор за стајање налазио на косом насипу, што је гледаоцима омогућавало несметано посматрање целог терена.<ref>[http://www.ofkbeograd.net Данило Стојановић-Чика Дача: Чика Дачине успомене 1903-1953], странe 56.-57.</ref> Пошто је ово игралиште током рата било уништено, [[1919]]. је на истом месту подигнут нови стадион, капацитета 2500 седећих места, са подигнутом трибином испод које су биле свлачионице са тушевима.<ref>[http://www.ofkbeograd.net Данило Стојановић-Чика Дача: Чика Дачине успомене 1903-1953], страна 62.</ref> Био је проширен са [[атлетика|атлетском]] стазом, [[фудбал]]ским и [[тенис]]ким игралиштем али је срушен [[1925]]. због изградње Техничких факултета. Последња утакмица на старом игралишту одиграна је против бечког Слована (3:3).<ref name="титула и стадион"/>
 
Трећи пут, али сада на [[Топчидерско брдо|Топчидерском брду]] (улица Љутице Богдана), клуб подиже знатно већи стадион за преко 20.000<ref>[http://www.ofkbeograd.net Милорад Сијић: Фудбал у Краљевини Југославији], стране 41. и 47.</ref> гледалаца, са прописаном атлетском стазом, затрављеним тереном за фудбалсске утакмице и посебним тереном за тренинг, покривеним трибинама и другим просторијама. Игралиште је званично отворено [[24. април]]а [[1927]]. године. Свечаност је увеличана дводневним турниром на којем су, поред фудбалера Југославије, били и играчи [[САНД Суботица|САНД]]-а из [[Суботица|Суботице]], [[1. ХШК Грађански|Грађанског]] из [[Загреб]]а и [[ФК Слован Беч|Слована]] из [[Беч]]а. <ref>[http://www.ofkbeograd.net Милорад Сијић: Фудбал у Краљевини Југославији], страна 42.-43..</ref>
 
[[22. јун]]а [[1932]]. године на стадиону Југославије је одиграна прва ноћна утакмица, под рефлекторима велике јачине. Атрактивни ривал, [[ФК Расинг Париз|Расинг]] из [[Париз]]а, савладан је са убедљивих 3:0.<ref>[http://www.ofkbeograd.net Милорад Сијић: Фудбал у Краљевини Југославији], странe 46.-47.</ref>
 
Године [[1938]]. Југославија је приступила амбициозном пројекту обнове и проширења стадиона. Стадион је проширен тачно према димензијама [[Олимпијски стадион у Берлину|Олимпијског стадиона у Берлину]] и био је предвиђен да прими 50000 гледалаца.<ref name="нови стадион">[http://www.ofkbeograd.net Милорад Сијић: Фудбал у Краљевини Југославији], страна 48.</ref> На простору поред стадиона започета је изградња читавог спортског комплекса од помоћних терена, бициклистичког веледрома, стрелишта, базена, тениских терена, терена за хазену (рукомет), кошарку и одбојку и дворане за борилачке спортове, до ресторана и клупског дома. Нови стадион је био практично завршен и његово свечано отварање је било заказано за [[20. април]] [[1941]]. године, али због напада [[Силе осовине|Сила осовине]], до њега никада није дошло.<ref name="нови стадион"/>
 
Након рата и гашења клуба, стадион је предат новооснованој [[ФК Црвена звезда|Црвеној звезди]].