Let It Be — разлика између измена

Након самог пропадања пројекта са почетка [[1969]]. године, "[[Битлси]]" су унајмили продуцента Глена Џонса да репродуцира снимке из студија и са концерта како би албум евентуално ипак заживео. Џонс је изнајмио термине у једном [[Лондон|лондонском]] студију и отпочеле су вишемесечне перипетије: већина песама је преузета из студија, али ипак три песме су узете са [[моно]]-трака, предвиђених за филмовање концерта: "Dig a Pony", "I`ve Got a Feeling" и "One After 909". Ни ово се није свидело групи, па је касније преузето неколико студијских снимака, додата је реакција публике са концерта, додати су старији снимци ("Accross the Universe" из [[1969]]. године). Ни то није задовољило све чланове групе. Ипак крајем године је најпре планирано објављивање албума “Get, Back”, на чијем омоту су чланови групе сликани на степеништу компаније „Еми“, у истом положају као и за први албум- “Please, Please Me”, само што су сада били у хипи-стилу. Албум је најпре најављен за [[септембар]], па је због изласка албума [[Abbey Road (албум)|"Abbey Road"]] пролонгиран за децембар, па је издавање опет отказано због потребе да се додатно доради. Од тога се, барем у почетку, одустало и уместо тога је објављен сингл "Get Back"/"Don`t Let me Down", чиме је, по обичају о необјављивању истих песама на [[сингл]]у и [[албум]]у друга од ове две песме у старту елиминисана са ЛП-албума, док се прва наведена могла појавити само у виду снимка са концерта. Почетком [[1970]]. године изашао је и сингл “Let it Be/The Long and Winding Road”- прва песма се ипак нашла на каснијем албуму, али друга наведена није. [[2. јануар|2.]] и [[3. јануар]]а последњи пут су Макартни, Харисон и Стар снимали на „Еби Роуд“-у, како би поправили недостатке неких снимака без Ленона који је једнострано напустио групу, иако се још није званично одрекао „Битлса“, те отишао у [[Данска|Данску]] на одмор са супругом, Јоко Оно. Ова снимања дају на значају тврдњама оних који мисле да је ово, а не "Abbey Road" последњи албум "Битлса"Битлса“. Тада је доснимљена студијска верзија песме "I Me Mine" (која је до тада постојала само у студијској варијанти), као и нова гитарска солажа у касније насловној "Let it Be" До априла те године, већ су и медији причали о разиласку групе, а [[9. априла]] и Макартни је био први који је објавио да напушта „Битлсе“, објавивши свој соло албум. Верује се да је управо Ленон лично преузео све снимке са пројекта “Get, Back” и проследио их америчком продуценту [[Фил Спектор|Филу Спектору]], заједно са снимком песме “Across the Universe”. Опет, постоји легенда, да се Спектор домогао такозване "бутлег" (пиратске) варијанте и студијског и филмског пројекта, које је на поклон добио један [[САД|амерички]] радио од Глена Џонса.<ref>[[en.wikipedia.org/Let it Be]]</ref> За разлику од [[Џорџ Мартин|Мартина]], Спектор је имао потпуну другачију визију албума. Неке песме су и суштински промењене додавањем оркестрације. Спектор је за већину песама користио студијске снимке, не концертне. То важи и за “Get Back”, иако је накнадно убачена стварна реакција публике након концертног извођења ове песме. Међутим и поред очите популарности ове песме, друга два хита ће заузети прва места на топ-листама- “Let it Be” и “The Long and Winding Road” (обе Макартнијеве). Додавањем оркестрације, песме су избачене из Макартнијеве концепције- прва наведена је добила призвук тријумфалне химне (што је Макартни желео да направи од комплетне друге стране албума Abbey Road), а друга звучи као моћна балада. Сама промена назива албума сведочи да је Спектор вероватно био најзадовољнији својим радом на песми “Let it Be”.