|
[[Слика:Gray252.png|мини|200п|Илустрација '''људске бедрене кости''', најпрепознатљивије у људском телу]]
'''Кост''' ({{јез-лат|Os}}), или '''коштано ткиво''' јестје чврсто ендоскелетно [[везивно ткиво]] присутно код већине [[КичменајциКичмењаци|кичмењака]]. Кости придржавају телесне структуре, штите унутрашње органе, и (заједно са [[Мишићно ткиво|мишићи]]ма) омогућавају кретање. Кости такође имају функцију у стварању [[ћелија]], метаболизму [[калцијум]]а и других минерала. Кости једне животиње заједнички образују [[скелет]].
== Кости у људском организму ==
Све кости у телу чине [[скелет]], а заједно с мишићима кости чине ''суставсистем органа за кретање''. Чврсти су дијеловиделови тела. Између епифизе и дијафизе налазе се зоне раста. На тим зонама кост расте у дужину док окоштавањем дијафизе расте у ширину. Кост у људи у дужину расте до између 16. и 23. године, а послијепосле тога само у ширину, окоштавањем (нпр. кости лубање и лица).
Кости су међусобно повезане покретљивим зглобовима и [[Мишићно ткиво|мишићи]]ма тако да могу покренути тијелотело брзином до 45 -{km/č}-. Кости су чврсте и јаке, шупље унутрашњости, стога нису тешке те чине само 14% наше укупне тјелеснетелесне масе (лакше су од мишића). Кости нису мртвемртва тваримаса у људском [[Организам|организму]], па се зато обнављају кад се преломе. Људски костур има 206 костију.
=== Грађа кости ===
*'''Чврсто коштано ткиво''' прожето је каналићима око којих су кружно пореданепоређане коштане ћелије, које у међустаничнимеђућелијски простор излучују [[калцијум]] и [[фосфор]] што костима даје чврстину. Каналићима пролазе [[крвне жиле]] и [[нервни систем|нерви]].
*'''[[Хрскавица]]''' је глатка и чврста савитљива надопунадопуна костима, а смањује [[трење]] у зглобу.
*'''Сунђерасто коштано ткиво''' јестје коштано ткиво испуњено шупљинама и ишарано малим потпорњимаослонцима који чине кости јакима, али не и претешкима.
*'''[[Покосница]]''' обавија кост и чврсто прираста уз њу. Грађена је од посебног везивног ткива.
*'''[[Коштана срж]]''' — [[цев]]асте шупљине дугих костију и шупљине у спужвастомсунђерастом ткиву испуњене су коштаном сржи која производи већину [[крвне ћелије|крвних ћелија]].
== Састав кости ==
Кости су активно живо [[Ткиво (биологија)|ткиво]] у телу. Грађене су од коштаних ћелија међусобно повезаних наставцима. Изграђује их [[беланчевине|беланчевина]] [[осеин]] (25% кости), 10% костију чини [[вода]]. Кости имају крвне жиле које улазе и излазе из њих, опскрбљујућиснабдевајући их [[кисеоник]]ом и храњивимхранљивим тваримаматеријама а ослобађају их штетних твариматерија. Одређене кости садрже срж која производи [[крв]]не станицећелије. Све кости имају [[Нерви|нерве]] којима осећамо притисак и бол. К томеДакле, кости су грађене од [[Минерали|минерала]] (претежитопретежно [[калцијум]]а) и других [[Хемија|хемијских]] твариматерија које кости чине твдиматврдим и крутима чврстим(око 65%). Те крутечврсте твариматерије [[ћелије]] излучују у међустаничнимеђућелијски простор. Догоди ли се да другим органима треба калциумакалциjума, тада [[калцијум]] из костију „одлази“ у органе којима је потребнији (нпр. у трудноћи или при живчанојнервној напетости).
== Болести кости ==
* [[Гигантоцелуларни тумор]] је тумор кости којег карактеризирајукарактеришу мултинуклеарне дивовске ћелије које подсјећајуподсећају на остеокласте. ▼Новотворине кости, нпр.:
▲* [[Гигантоцелуларни тумор]] је тумор кости којег карактеризирају мултинуклеарне дивовске ћелије које подсјећају на остеокласте.
* [[Евингов сарком]] је редак злоћудни тумор чије се туморске ћелије могу наћи у костима или меком ткиву.
{{Commonscat|Bones}}
| 