Кожа — разлика између измена

'''Кожа''' представља омотач тела који је у непосредном додиру са спољашњом средином. Код [[Бескичмењаци|бескичмењака]] и нижих [[Хордати|хордата]] (плашташи, амфиоксус) кожа је једнослојна, док је код [[Кичмењаци|кичмањака]] изграђена од више слојева. [[Боја]] коже зависи од стања крвних жилица и количине [[пигмент]]а. [[Површина]] коже одраслог [[човек]]а просечне висине износи 1,7 м², а тежина око 18% укупне тежине тела. Покожица је изграђена од тврдих ћелија које на вањскомспољашњем слоју отпадају, а замењују их ћелије које се врло брѕобрзо множе у темељном слоју и замене старе.

Доњи слојеви покожице који се налазе уз крзно су активни у токутоком целог живота и својим деобама образују горње слојеве ћелија. Они представљају тзв. [[герминативни слој]]. У ћелијама горњих слојева покожице долази до процеса орожњавања – ћелије се постепено испуњавају рожном материјом ([[кератин]]ом) што доводи до изумирања тих ћелија. Тако се на самој површини тела образује слој мртвих ћелија – '''рожни слој'''. Између рожног и герминативног слоја налазе се прелазни слојеви у којима орожњавање није довршено. Рожни слој има заштитну улогу и нарочито је добро развијен код типичних копнених кичмењака, гмизаваца, птица и сисара, док је код водоземаца релативно танак. Површински рожни слојеви одбацују се стално и делимично ([[перутање]]) или периодично у целини у виду [[пресвлачење|пресвлачења]] (код змија – змијска кошуљица).

Код нижих кичмењака ([[колоусте|колоуста]] и риба), оне су, као и код бескичмењака, једноћелијске и производе слуз која смањује трење при кретању кроз воду. Код осталих кичмањакакичмењака '''кожне жлезде''' су вишећелијске.