Циркуларни дихроизам — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м razne ispavke
мНема описа измене
Ред 73:
ЦД је уско повезан са техником оптичке ротационе дисперзије (ОРД), с тим што се ЦД сматра напреднијом техником. ЦД се мери близу апсорпционих трака од интереса, док се ОРД може мерити далеко од ових трака. Међутим, због дисперзионе природе ОРД, ЦД је осетљивија аналитичка метода. У принципу, ова два мерења могу бити повезана тзв. [[Кониг-Крамерова трансформација|Кониг-Крамеровим]] трансформацијама, ако су све апсорпције обухваћене мерењем.
 
Ултраљубичасти ЦД спектар протеина може предвидети важне карактеристике њихове [[секундарна структура proteina|секундарне структуре]]. Предикција секундарне структуре заснива се на претпоставци да је ЦД спектар протеина, због изразите оптичке активности пептидне [[хромофор]]е, одраз његове секундарне структуре. За пептидну хромофору карактеристични су -{n -> π*}- прелаз на 220-{nm}- и π -> π* прелаз на 190 -{nm}-. Процену структуре протеина се врши помоћу ЦД спектара синтетичких полимера који имају структуру 100 % [[Алфа хеликс|α-хеликса]], 100% [[Бета раван|β-равни]], 100% насумичног клупка (случајна структура) итд. Ова фракционална именовања важна су јер упућују на могуће секундарне конформације у којима може бити протеин. На пример, поли-Л-лизин -{{(Lys)n}}- може усвојити 3 различите конформације само за различите вредности -{[[pH вредност|pH]]}- и температуре: насумично клупко на -{[[pH]]}- 7,0 ; [[Алфа хеликс|α-хеликс]] на -{[[pH]]}- 10,8 ; [[Бета раван|β-облик]] на -{[[pH]]}- 11,1 после загревања до 52-{°C}- и хлађења.
 
[[Слика:CD spektri.JPG|200п|лево|мини|ЦД спектри синтетичких полимера који имају структуру 100% [[Алфа хеликс|α-хеликса]], 100% [[Бета раван|β-равни]] и 100% насумично клупко.<ref>-{[http://www.newark.rutgers.edu/chemistry/grad/chem585/lecture1.html www.newark.rutgers.edu/chemistry/grad/chem585/lecture1.html]}-</ref>.]]
Ред 85:
За одређивање [[Терцијарна структура протеина|терцијарне структуре]], посматрају се ЦД спектри у блиској -{[[UV]]}- области (250-350 -{nm}-) и уколико је протеин у нативној конформацији, ЦД сигнали ће потицати од ароматичних аминокиселина и [[дисулфидни мост|дисулфидних мостова]]. Сигнали у области од 250-270 -{nm}- потичу од фенилаланина, од 270-290 -{nm}- од тирозина и од 280-300 -{nm}- од [[триптофан]]а. [[Дисулфидна веза|Дисулфидне везе]] дају широке, слабе сигнале у целој блиској -{[[UV]]}- области. Уколико не постоји никакав сигнал у области од 250-350 -{nm}-, значи да се протеин не налази у нативној конформацији.<ref name="Практикум1_2007" />.
 
ЦД даје мање специфичну информацију о структури од нпр. рендгено-структурне анализе или [[НМР]] спектроскопије протеина, које дају податке о атомима. Међутим, ЦД спектроскопија је брза метода, која не захтева велике количине протеина, нити дугу обраду података. ЦД се може користити за испитивање услова растворљивости, промене температуре, -{[[pH вредност|pH]]}-, [[јонска јачина|јонске јачине]] и присуства различитих фактора.
 
ЦД спектроскопија се обично користи за проучавање протеина у растворима, и као допунска метода за проучавање чврстог стања. Овде такође постоји ограничење, јер се многи протеини убачени у мембране налазе у свом нативном стању, па су раствори мембрана нехомогени због чега расејавају светлост. ЦД се понекад мери у танким филмовима.
Ред 93:
ЦД може да се користи и за проучавање [[Угљени хидрати|угљених хидрата]], али са ограниченим успехом због тешкоћа повезаних са снимањем ЦД спектра у вакуум ултраљубичастој ([[UV|-{VUV}-]]) области спектра (100-200 -{nm}-), где одговарајуће ЦД траке несупституисаних [[Угљени хидрати|угљених хидрата]] леже. Спектри супституисаних угљених хидрата са тракама изнад [[UV|-{VUV}-]] области се успешно снимају .
 
Мерења ЦД-а такође су компликована због чињенице да водени јонски [[пуфер]]ски системи често апсорбују у области где структурне особине показују различиту апсорпцију кружно поларизоване светлости. При снимању ЦД спектара [[фосфат]]них, [[сулфат]]них, [[карбонат]]них и [[ацетат]]них [[јон]]а морају се користити веома разблажени раствори. [[Борати]] и [[амонијум соли]] се често користе за одређивање одговарајуће -{[[pH]]}- области за ЦД пробе. За повећање јонске јачине, неки експериментатори замењују хлоридни јон флуоридним, јер флуоридни јон апсорбује мање у далекој -{[[UV]]}- области, а неки раде у чистој води. Други начин да се минимизира апсорпција растварача је примена ужих ћелија, чиме се смањује пут светлости кроз испитивани узорак (обично када се ради у далекој -{[[UV]]}- области користе се ћелије ширина до 0,1 -{mm}- ).
 
ЦД спектри протеина коришћени за процену [[Sekundarna struktura proteina|секундарне структуре]] повезани су са π - π* прелазима, који су последица апсорпције [[амидна веза|амидне везе]]. Ове апсорпционе траке леже делимично у вакуумској ултраљубичастој области (таласне дужине мање од 200 -{nm}-). Област ове таласне дужине је неприступачна због снажне апсорпције [[кисеоник]]а, тако да је снимање на инструментима ослобођеним од [[кисеоник]]а (пуњеним чистим гасом [[азот]]ом) неопходно.