Планинарско друштво Клековача — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
Нема описа измене |
||
Ред 1:
[[Слика:Značka_Klekovače.jpg|мини|200п| <center> Значка Планинарског друштва "Клековача" </center>]]
'''Планинарско друштво Клековача'''("Стијег планинки", "Планинари") из [[Град Приједор|Приједора]] је основано 1920. године у тадашњој Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца. Настало је у ентузијазму и спонтано. Временом је мијењало имена, амбиције и чланове, а није љубав према планини и Козари. Ове године прославља 92. рођендан. <ref>Архив завичајног музеја у Приједору</ref>
У почетку, рад друштва је био везан за образовне институције града, у циљу извођења што већег броја ученика на планину [[Козара|Козару]], која је у непосредној близини града. Рад са школама је резултирао наглим омасовљењем друштва, што је створило основу за његово функционисање и у будућности.▼
== Историјат ==
Данас, планинарско друштво Клековача је развијена организација која дјелује кроз рад више секција и комисија. Основни циљ друштва је и даље промоција планинарског спорта међу младима. Поред тога рад друштва се проширио и на остала поља, као што је организовање редовних седмичних излета на Козару, организовање похода на планине у региону, уређење и маркирање планинарских стаза, рад са школарцима кроз [[Екологија|еколошке]] радионице, учествовање на оријентационим такмичењима, планинарским маратонима, итд. ▼
Планинарско друштво [[Клековача]] из Приједора основано је далеке 1920. године. Основали су га људи који су вољели планину а без [[Козара|Козаре]] нису могли. Упоредо са оснивањем Скаутског друштва, те 1920. године, гимназијски професор Миливоје Милетић је основао "Стијег планинки". Готово сви први чланови овог друштва "регрутовани" су директно из школских гимназијских клупа. Приједорска гимназија је, иначе, најзначајније обликовала културни профил свога града. Ускоро друштво мијења име у "Планинари", да би 1953. године постало [[удружење грађана]], добило данашње име "Планинарско друштво Клековача- Приједор" и наставило са организовањем и ширењем [[Планинарење|планинарског]] спорта. <ref>Архив завичајног музеја у Приједору</ref>
Друштво је пуноправни члан [[Планинарски савез Републике Српске|Планинарског савеза Републике Српске]].▼
У оснивању, а и дуговјекости Планинарског друштва
▲Планинарско друштво [[Клековача]] из Приједора основано је далеке 1953. године. Основали су га људи који су вољели планину а без [[Козара|Козаре]] нису могли. Међу оснивачима овог друштва су: Фрањо Абрамовић, Јунуз Караџић, Владо Грубљешић, Данило Петровић, Брана Морача, Даница и Младен Ђермановић, Мишо Балтић, Владо Абрамовић, Владо Мирковић, Драго Колар, Драган Босанчић, Бранко Кресојевић... Они су ентузијасти и пионири организованог бављења планинарењем.
▲У оснивању а и дуговјекости Планинарског друштва "Клековача" из Приједора, посебан допринос је имао гимназијски професор хемије и биологије Јунуз Караџић. Љубављу према планини и планинарењу, својој професорској професији, он је цијелог живота учио и стварао нове заљубљенике и науке и планине.
Бранко Кресојевић организује прве спелеолошке експедиције. Истражује се [[Хрустовачка пећина|Хрустовачка пећина]] у близини [[Сански Мост|Санског Моста]]...
Линија 20 ⟶ 17:
Први школовани спасиоци и водичи горске службе спасавања са завршеним обуком на [[Прењ|Прењу]], били су Јовица Мандић и Ненад Морача.
== Планинарско друштво данас ==
▲У почетку, рад друштва је био везан за образовне институције града, у циљу извођења што већег броја ученика на планину [[Козара|Козару]], која је у непосредној близини града. Рад са школама је резултирао наглим омасовљењем друштва, што је створило основу за његово функционисање и у будућности.
▲Данас, планинарско друштво Клековача је развијена организација која дјелује кроз рад више секција и комисија. Основни циљ друштва је и даље промоција планинарског спорта међу младима. Поред тога рад друштва се проширио и на остала поља, као што је организовање редовних седмичних излета на Козару, организовање похода на планине у региону, уређење и маркирање планинарских стаза, рад са школарцима кроз [[Екологија|еколошке]] радионице, учествовање на оријентационим такмичењима, планинарским маратонима, итд.
У свим секцијама друштва, кроз специјалистичке обуке и такмичења, кроз много видова планинарских активности, друштвом је прошло више до 10000 чланова. Било је на десетине високогорских похода и више пута су освајани сви значајнији планинарски врхови на просторима бивше Југославије, као и много врхова широм [[Европа|Европе]] и свијета. ([[Пиринеји]]- [[Шпанија]], [[Мон Блан]]-[[Француска]], [[Доломити]] - [[Италија]], [[Матерхорн]] - [[Швајцарска]], [[Гросглокнер]] - [[Аустрија]], [[Високе Татре]] - [[Словачка]], [[Рила]] - [[Бугарска]], [[Олимп]] - [[Грчка]], [[Улу Даг]] - [[Турска]], [[Камел Хумп]] - [[Северна Америка]]).
Линија 25 ⟶ 26:
Планинарско друштво је и данас активно и учествује у готово свим подухватима у Републици Српској и Босни и Херцеговини.
▲Друштво је пуноправни члан [[Планинарски савез Републике Српске|Планинарског савеза Републике Српске]].
Планинарско друштво "Клековача" је основала, дала му дуговјекост, а и сада га води, једино и само љубав.
Линија 32 ⟶ 33:
Друштво је требало да носи назив своје матичне планине [[Козара|Козаре]], која већим дијелом припада територији Града [[Приједор]]а, међутим у [[Бањалука|Бањалуци]] је 1952. године, годину прије него у Приједору, основано планинарско друштво које је присвојило назив Козара.
Када су давних шездесетих година прошлог вијека приједорски планинари организовано посјетили планину Клековачу, задивљени планином, литицама и шумама прашуме [[Лом]], погледом ка [[Осјеченица|Осјеченици]], [[Грмеч|Грмечу]] и својој Козари, људима из катуна са Аташевца, и наравно [[рунолист|рунолистом]], готово једногласно су донјели одлуку да се приједорско планинарско друштво назове Планинарско друштво "Клековача“. Тако је планина Клековача кумовала планини Козари и њеним планинарима!<ref>Козарски вјесник</ref>
== Види још ==
* [[Планинарење]]
* [[Планинар]]
== Референце ==
{{извори}}
== Спољашње везе ==
| |||