Патријаршијски двор у Сремским Карловцима — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м srpski navodnici |
мНема описа измене |
||
Ред 12:
По уједињењу [[Српске православне цркве]] [[1920]]. [[Српска православна црква|патријаршијско]] средиште се званично пресељава у [[Београд]], где се зида нови [[Патријаршијски двор у Београду|двор]]. Због зидања новог двора, [[српски патријарх]] све до [[1930]]. године борави двору у [[Сремски Карловци|Карловцима]]. После тога, патријаршијски двор у Сремским Карловцима постаје седиште [[владика сремски|владике сремског]], чије је звање васпостављено после више од два века.
У току [[Други светски рат|Другог светског рата]], када је цео [[Срем]] био у оквиру злогласне [[НДХ]], задње Патријаршијског двора није теже страдало, али је било похарано и из њега су однете многе драгоцености у [[Загреб]] (намештај, други предмети). Значајан део ових драгоцености никада није враћен.
==Архитектура==
|