Задужбина — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
мНема описа измене |
||
Ред 8:
У [[Средњовековна Србија|средњовековној Србији]] [[владар]]и и [[Племић|племићи]] уобичајено су подизали [[Црква (грађевина)|цркве]] и [[манастир]]е као задужбине. Нпр., најважнија задужбина [[Стефан Немања|Стефана Немање]] је [[Манастир Студеница]], [[Цар Душан|Цара Душана]] [[Манастир Светих архангела (Призрен)|Манастир Светих архангела код Призрена]], док је [[Краљ Милутин]] имао више десетина задужбина.
[[Задужбинарство у Србији]] се нарочито развило после [[Први светски рат|Првог светског рата]]. Мотиви за то су углавном били племенити ".. да буде на ползу српскога народа...", нарочито у случајевима када Задужбинар није имао потомке. Но, нажалост, било је и случајева да су задужбинари били [[ратни профитер]]и и да су постали задужбинари на притисак [[јавно мњење|јавног мњења]].
После [[Други светски рат|Другог светског рата]] врло често се није поштовала воља задужбинара и задужбинама се мењала [[намена]].
| |||