Матрикс 2 — разлика између измена

Након што су Морфијус и Тринити ослободили надзора стројева и виртуалногвиртуелног живота, млади Томас "Нео"„Нео“ Андерсон још увијек сасвим не вјерује да је Одабрани који би, према тврдњама пророчице Оракле, људске паразите и побуњенике из колоније Зион могао ослободити заточеништва у паразитској Матрици. Зближивши се с Тринити, Нео је у њој пронашао жену свог живота, али га муче тескобни снови о девојчиној погибији. Истодобно, неуништиви агент Смит, ударна снага Матрице креирана за уклањање могућих погрешака суставасистема, постаје све моћнији и стјечестиче способност умногостручивања. А међу борцима на Зиону својом се храброшћу уз крутог заповедника Лоцка издвајају пожртвовни обитељскипородични човек Линк и одлучна капетаница Ниобе. Зионом, посљедњим упориштем људског отпора стројевима смјештеном дубоко под површином Земље, влада вијеће канцелара међу којима у Неа највише вјерује искусни Хаманн. Приликом још једног разговора с Оракле, током којег посумња да је и она дио Матрице, Нео дозна да што пре мора пронаћи Кључара, човјека уз чију помоћ би могао допрети до самог Архитекта, створитеља Матрице. Но да би пронашао Кључара, Нео се мора сусрести с подлим Меровингианом, шефом подземља и љубавником лијепе Персепхоне.

Након што је њихова ликовно фасцинантна, изнимно стилизирана, акцијски набријана и тематски размерно интригантна и иновативна фантастична акцијска трилер драма "Матрикс"„Матрикс“ практички преко ноћи стекла култни статус, даровита браћа Енди и Лери Ваховски, потписници сценарија за хитове "Убојице"„Убице“ Рицхарда Доннера и "О„О као Освета"Освета“ Џејмса Мектега, одлучила су у континуитету снимити два наставка филма и заокружити причу о побуни преосталих свјесних људи против стројева који лажном, рачунално креираном стварношћу, паразитирају на људима. Идентично изворном Матрикс, и у средишњем дијелу трилогије насловљеном (Тхе матрикс релодед), опет је ријеч о спретном и ефектном поигравању теологијом гностицизма, у којем је лако препознати утјецајеутицаје понајприје „сајберпанк“ прозе Пхиллипа К. Дицка и Њиллиама Гибсона, али и популарне културе и пулпа, једнако као и филмске традиције. Визуелно изнимно дојмљиву и барокно режирану цјелину одликују детаљно промишљени дизајн, спектакуларне и прецизно кореографиране акцијске секвенце, занимљива псеудофилозофска промишљања о смислу живота и разлогу постојања, те сигурне глумачке интерпретације.