Ђурђевац (Хрватска) — разлика између измена

Сам град Ђурђевац је смјештен у подравској низини, између двије природно-географске цјелине; између сјеверних обронака [[Билогора|Билогоре]] и ријеке [[Драва|Драве]]. У подравској низини разликујемо три основна рељефна елемента: плодне терасе, [[Ђурђевечки пески|Ђурђевечке песке]] и наплавни низински простор. На додиру тих [[рељеф]]них цјелина настао је град Ђурђевац. Његов настанак увјетованусловљен је прије свега повољним [[топографија|топографским]] положајем за обрану у несигурним средњовјековним временима. Данашњи Стари Град настао је усред [[мочвара|мочваре]] на узвишеном [[пијесак|пјешчаном]] хумку. Најстарији дијелови данашњег Ђурђевца настали су такођер на узвишеним пјешчаним хумцима окруженим влажним беречним ливадама.

Ђурђевац се спомиње од [[1267]]. године. У [[15. век]]у се развило у градско насеље -— трговиште. У [[16. век]]у је седиште Ђурђевачке капетаније. Године [[1532]]. султан [[Сулејман Величанствени]] се враћа у [[Цариград]], после неуспјеха код [[Кисег]]а. Пролази Подравином и пљачка ђурђевачки простор.