Википедија

Општина Даниловград — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Поништена измена 6262871 корисника Blic (разговор)
Нема описа измене
Ред 8:
|дужина = 19.60°
|градоначелник = Бранислав Ђурановић ([[Демократска Партија Социјалиста Црне Горе|ДПС]] - [[Социјалдемократска Партија Црне Горе|СДП]])
|површина = 501
|стан_град = 5.208
|стан_општина = 16.523
Ред 16:
|мрежна_страница = danilovgrad.me/files/opstina.htm
}}
'''Општина Даниловград''' је [[општина]] у централној [[Црна Гора|Црној Гори]]. Налази се у централној регији у долини ријеке [[Зета (ријека)|Зете]]. Кроз Даниловград пролазе магистрални пут и жељезничка пруга који повезују два највећа града у Црној Гори, [[Подгорица|Подгорицу]] и [[Никшић]]. Град је утемељен 1869. године и добио је име по црногорском књазу Данилу Петровићу. У непосредној близини Даниловграда се налази манастир [[Ждребаоник]], док је на 20-так километара удаљен манастир [[Острог]].
 
== Географија ==
Општина Даниловград заузима простор од 501 km2, а налази се у средишњем, мезорегионалном дијелу Црне Горе, што чини око 3,60% простора Црне Горе. Територију општине ¼ заузима [[Бјелопавлићка равница]], а остали дио су брда и планине. По својој територијалној величини Даниловград спада у ред средњих општина Црне Горе. Значајну развојну предност Даниловграду пружа изванредан саобраћајни положај и веома добро развијена путна инфраструктура, близина аеродрома у [[Голубовцима]] 33, Црногорског приморја 75 km, као и планинског подручја око 100 километара.
Даниловград, односно његово урбано језгро, налази се на десној обали ријеке [[Зете]], у средишту питоме [[Бјелопавлићке равнице]], у континенталном – средишњем дијелу Црне Горе. Урбана територија Даниловграда простире се долином ријеке [[Зете]], која је дјелимично разбијена обронцима у виду висоравни, планине [[Вељи Гарач]]. Већи дио територије града је равничарски и налази се на надморској висини од 34 метра, на обали ријеке [[Зете]], и на восоравни до 61 метар надморске висине.
Град је ослоњен на брдо [[Главица]], на 45 метара надморске висине. Највећи дио општине чини брдско – планински терен. У правцу исток – запад, ваздушна удаљеност крајњих тачака на територији Општине износи око 29, док је у правцу сјевер – југ око 33 километра.
Надморска висина на територији Општине креће се од 35 метара код [[Марезе]] до 2.100 метара (врх [[Жута греда]]) у планинском дијелу на [[Маганику]]. Надморска висина ка крајњем сјеверу, на [[Глави Зете]] је 60 метара. [[Бјелопавлићка равница]], налази се претежно на надморској висини од 45 – 50 мнв и чини 25% укупне територије општине.
 
== Насељена мјеста==
У општини се налази 90 насеља. Извршене су измјене у броју насељених мјеста у општини у односу на стари Закон о територијалној организацији: нека насељена мјеста су модификовала своја имена па су [[Дабојевићи]], [[Питоме Лозе]] и [[Подглавица (Даниловград)|Подглавица]] сада Дабовићи, Питома Лоза и Подглавице. Из насељеног места [[Даниловград]] су издвојена насељена места: [[Главица (Даниловград)|Главица]], [[Грлић (Даниловград)|Грлић ]] и [[Пажићи]] која су и до 1974. године постојала као самостална насеља, али су послије 1974. године и све до сада биле у склопу насеља Даниловград. Формирана су и нова насељена мјеста: [[Глава Зете]], [[Глизица]], [[Грудице]], [[Међеђе I]], [[Међеђе II]], [[Поткрај (Даниловград)|Поткрај]] и [[Студено]]<ref>[http://www.sllistcg.me/PravniAktDetalji.aspx?tag={93EBF99F-C6F5-4ED5-8B6A-9AD226D50C93} Закон о територијалној организацији Црне Горе.] Сл. лист Црне Горе 54/2011</ref>.
 
=== Манастир Ждребаoник ===
[[Слика:Манастир Ждребаoник.jpg| Манастир Ждребаoник|десно|мини|250px|left]]
Манастир Ждребаоник налази се на 2 км од Даниловграда.Овај манастир, храм [[Рођења Пресвете Богородице]] подигао је [[Свети Стефан Пиперски]] 1637. године. Манастир израста из испосничке ћелије овог светитеља. Из средњег вијека сачувани су фрагменти живописа из цркве [[Светих Врачева]] из Слатине и подаци о подизању храма Св. Архангела Михаила у Ждребаонику, за коју [[Јегор Коваљевски]], руски научник, каже: “Њу је први пут подигао српски краљ Св. Стеван, ово се може утврдити доказима, који се налазе у Морачком манастиру”. У Ждребаонику се од 1856. године чувају мошти Св. Арсенија Сремца, архиепископа српског. На овом терену (према легенди) у вријеме градње [[манастира Морача| Манастир Морача]] (XIII вијек) изградио се манастир од камена пјешчаног »сиге«. Дугогодишња војевања, паљења, разарања, учинили су да се манастир није одржао. Постоји податак да је прије 1796. год. на простору Ждребаоника била »бијела анђелска црква«. [[Петар I Петровић]] помиње је као цркву гдје су се ратници причешћивали прије [[битке на Мартинићима]]. Тек 1818. год. на темељима постојеће подигнута је нова црква посвећена [[Светом Архангелу Михаилу]]. Преправљена је и дозидан јој је звоник 1926. гоине. Посебан значај овај манастир добија од 1856. године, када су у њему (послије дугог путешествија), смјештене мошти [[Светог Арсеније - Сремца]], који је био насљедник [[Светог Саве]] на трону српске патријаршије, и кога је он рукоположио. Од 1991. год. овај манастир воде и опслужују монахиње. [[Манастир Ждребаоник]] је у последње вријеме изградио модеран манстирски конак, библиотеку и радионицу за »писање икона«. Овај манастир у току историје одиграо је значајну улогу у окупљању бјелопавлићких братстава како у добрим, тако и у »злим« временима. Ждребаоник је велико саборно мјесто, а уједно и парохијска црква. Десети новембар је крсна слава овог манастира, а о госпоиндану се окупља локално становништво у порти овог манастира.
 
=== Манастир Острог ===
[[Слика:Gornji manastir Ostrog.jpg| Mанастир Острог|десно|мини|250px|left]]
Горњи [[Mанастир Острог]] – Највеће православно светилиште словенског југа, налази се на 900 метара надморске висине, наслоњен је на високу окомиту стијену, у планинском масиву Острошке греде. Специфичан по мјесту на коме се налази [[Манастир Острог]] представља једно од највреднијих културно историјских и духовних мјеста у Црној Гори. На простору Горњег манастира, својевремено су живјели су монаси. Прије доласка [[Светог Василија]] у [[Манастир Острог]], 1651. године у горњем манастиру постојале су испосничке ћелије. Његовим доласком оне су обновљене, и у њима је живио Василије као митрополит, све до године 1671. када се преселио у вјечност. Ћелије су изгорјеле у пожару 1923., а 1924. године су обновљене.
Манастир је смјештен у природној пећини, коју је као своју испосничку ћелију користио и сам монах, [[Василије Јовановић |Свети Василије острошки]], митрополит захумско-херцеговачки у другој половини XVII вијека. Састоји се од двије црквице пећинског типа и оне представљају главну споменичку вриједност духовне културе.
Доња је посвећена [[Ваведењу пресвете Богородице]], изграђена 1774. године, а горња посвећена [[Часном крсту]], саграђена је 1665. године. [[Свети Василије Острошки]] се упокојио 12. маја 1671. године, а његове мошти у ћивоту, почивају у овој цркви. Дивне фреске на њиховим зидовима највјероватније потичу из XVII вијека.
Горњу – цркву [[Часног крста]], на мјесту испоснице преподобног [[Исаије]] подигао је, по благослову светог Василија, први острошки игуман Исаија.Необично, њен олтар се налази на југу, а улаз на сјеверу. Живопис ове цркве, завршен је 1667. подине, представља ремек дјело поствизантијског фрескосликарства.Писани документи из старије епохе за овај манастир нијесу сачувани.
 
==Становништво==
Према попису из [[2011]]. године општина има 18.472 становника.
 
===Национални састав становништва општине по попису 2011. године===
{{Графикон постоци
|ширина=300px
|наслов=Национални састав (са уделом преко 1%)
|позадина=#ddd
|позиција=
|шипке=
{{Врста са постотком|[[Црногорци]]|red|11857|64.19}}
{{Врста са постотком|[[Срби]]|blue|5001|27.07}}
{{Врста са постотком|остали|cyan|580|3.14}}
{{Врста са постотком|неизјашњени|black|1034|5.60}}
 
}}
 
===Верски састав становништва општине по попису 2011. године===
{{Графикон постоци
|ширина=300px
|наслов=Верски састав (са уделом преко 1%)
|позадина=#ddd
|позиција=
|шипке=
{{Врста са постотком|[[Православци]]|blue|17047|92.29}}
{{Врста са постотком|[[Муслимани]]|green|262|1.42}}
{{Врста са постотком|атеисти и агностици|yellow|193|1.04}}
{{Врста са постотком|остали|cyan|460|2.49}}
{{Врста са постотком|неизјашњени|black|510|2.76}}
 
}}
 
===Језички састав становништва општине по попису 2011. године===
{{Графикон постоци
|ширина=300px
|наслов=Језички састав (са уделом преко 1%)
|позадина=#ddd
|позиција=
|шипке=
{{Врста са постотком|[[Српски језик]]|blue|8535|46.21}}
{{Врста са постотком|[[Црногорски језик]]|red|8141|44.07}}
{{Врста са постотком|остали|cyan|1038|5.62}}
{{Врста са постотком|неизјашњени|black|758|4.10}}
 
}}
 
== Референце ==
{{извори}}
 
{{Општина Даниловград}}
{{Општине Црне Горе}}
 
[[Категорија:Општине Црне Горе]]
 
[[et:Danilovgradi vald]]
[[en:Danilovgrad Municipality]]
[[es:Municipio de Danilovgrad]]
[[lt:Danilovgrado opština]]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Општина_Даниловград”