Вук Мандушић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Поништена измена 6263155 корисника Александар Сергејевич Пушкин ([[Разговор са корисником:Алекс…
Поништена измена 6263162 корисника Александар Сергејевич Пушкин ([[Разговор са корисником:Алекс…
Ред 4:
 
== Дела ==
Први податак о Вуку Мандушићу имамо из фебруара 1648, кад је млетачка војска (7.000 војника, 600 коњаника и 200 драгуна) око 15. фебруар предузела поход из Шибеника на [[Drniš]]Дрниш , у том подручју важну турску војну базу. Међу хрватским крајишким командантима је и Мандушић, који је уз дон Стипана Сорића, такође познатог четовођа, водио млетачку предходницу од 1.000 крајишника. Чиколате су прегазили код Кључа под борбом и затим се борбена линија развила преко Миљеваца . Са својим крајишницима први су наступали Сорић и Мандушић, за њима одред драгуна и два батаљона коњаништва, затим пешадију у четири корпуса и батаљон стрелаца. Отрага је наступала заштитница од три корпуса и коњаништво. Турци су се храбро борили, али је њихова одбрана ипак разбијена. Кад је избила побуна у [[Drniš]]Дрнишу, [[Turci]]Турци су побегли из те њихове важне базе, а Млечани га запосели. У даљем напредовању млетачка војска је заузела Книн и Врлику. Око 15. ожујка 1648. млетачка војска у јачини око 10.000 људи опколила је Клис , тврђаву добро утврђену и опцкрбљену муницијом, храном и водом коју је бранио санџак-бег клишки Мехмед с 600 људи. Освајање је почело 16. март кад су крајишници заузели Гребена, место уз саму тврђаву. Слиједећих дана Клис је нападан уз помоћ топова. Бранитељима је покушао притећи у помоћ босански паша Текијели с 2000 људи, али су га до чекали Сорић и Мандушић, потукли његову војску и тјерали га до Дугопоља. Клис се предао 30. ожујка под условом да опседнути могу слободно отићи без оружја и опреме.Мандушић је нарочито стекао славу походом на Кључ, град у [[Bosna i Hercegovina|Bosni]]Босни на левој обали [[Sana|Sane]]Сане у мају 1648. Тај поход може се упоредити с најсавременијим герилским ратовањем.
 
== Смрт ==
Поткрај јула 1648. око 4.000 турских ратника провалило је у Равне Котаре , све до Биограда и Турња. С опљачканим стварима и пленом враћали су се према Книну . По наредби провидура Фосцоло [1] харамбаше Мандушић и Илија Смиљанић кренули су према зечевима, како би тамо дочекали Турке и отели им плен. У бици, која се догодила на зечеве 31. јули 1648. , погинуо је Вук Мандушић. О том догађају је 1. августа у Задру поднио извјештај харамбаша Смиљанић и исти дан у Шибенику харамбаша Матија Михаљевић , родом из Дрниша. Слиједећи дан у Шибенику је саслушан харамбаша [[MartinМартин Milković]]Милковић .
 
== Извори ==