Карабурма — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 26:
== Историја ==
Карабурма је географски била налик рту истуреном у [[Дунав]]. Када се суседно острво [[Ада Хуја]] повезало са [[копно|копном]] и постало [[полуострво]], Карабурма се нашла неколико стотина метара од обале [[река|реке]]. [[Келти|Келтски Скордисци]] су основали [[Сингидунум]] у 3. веку п. н. е., на локалитетима Карабурме и [[Роспи Ћуприје]] је пронађена [[некропола]] из тог периода, са вредним артефактима који су припадали њиховим [[ратници|ратницима]]<ref>[http://www.beograd.rs/cms/view.php?id=1170 Антички период]</ref>.
Вековима је подручје било [[мочвара|мочварно]] са пространим подручјима [[глина|живе глине]], тако да су га људи избегавали још од [[Римско царство|римског периода]]. Данас непостојећи [[термални извори]] дуж обале [[Дунав|Дунава]] су загревали воду [[мочвара|мочваре]] и испаравали, тако да је [[мочвара]] стално била у измаглици. Помиње се да је изнад Карабурме постојао град [[Деспотовац]], назван по [[Деспот Стефан|Деспоту Стефану]] (15. век). Српски кнез [[Милош Обреновић]] је у 19. веку наредио да Карабурма буде званично место за погубљења (недалеко од данашњег [[Панчевачки мост|Панчевачког моста]]), што је остало до 1912. и доприносило озлоглашености краја. Недалеко од моста је била и кафилерија, где су од коже паса луталица правили рукавице. Поред [[Дунава]] је 1899. подигнута [[кланица]], на земљишту
Карабурма је 1.9.1955. постала једна од београдских [[општина]], али је већ 3.1.1957. прикључена [[општина|општини]] [[Палилула]]. Данас је Карабурма [[модерно насеље]], на десетак минута од центра [[Београд|Београда]], с добрим [[саобраћај|саобраћајним везама]]. Подручје насеља се приближно може рашчланити на Стару Карабурму (западни део) и Карабурму-Дунав или Нову Карабурму (исток). Југоисточни кут, који се наслања на [[Ћалије]], познат је и као Карабурма II.
== Извори ==
|