Григорије Богослов — разлика између измена

Нарочито је знаменито по дубини његово дело Беседе о Светој тројици. Још је писао против патријарха [[Македоније|Македонија]], који је учио о [[Свети дух|Духу светом]] (као да је Дух створење Божје), и против [[Аполинарије|Аполинарија]], који је учио, као да [[Исус Христос|Христос]] није имао човечје душе, него да му је божанство било место душе. Писао је такође и против цара Јулијана Одступника, свог негдашњег школског друга. Када на Сабору [[381]]. године, наста расправа око његовог избора за архиепископа, он се повуче сам, изјавивши: ''„Не могу нас лишити Бога они који нас лишавају престола“''. Затим напусти [[Цариград]], оде у Назијанз, и тамо проживе до смрти у повучености, молитви и писању корисних књига. Иако је целог живота био слаба здравља, ипак је доживео осамдесету годину. Мошти су му доцније пренете у [[Рим]], а глава му се налази у Успенском собору у [[Москва|Москви]]. Био је и остао велико и дивно светло Цркве православне, како по кротости и чистоти карактера тако и по ненадмашној дубини ума.

 

 

== Напомене ==