Џек Трбосек — разлика између измена

нема резимеа измене
м (r2.7.3) (Робот: додато br:Yann an Toullgofer)
Већина убистава се догодила на јавним или полујавним местима, на плочницима или у двориштима стамбених зграда. То је стога што се чин [[проституција|проституције]] у тадашње време није одвијао ни у [[хотел]]у ни у приватном стану, него ноћу у дворишту стамбених зграда или у приватном пролазу између две зграде, обично у каквом [[ћорсокак]]у.
 
Жртве би биле заклане, вероватно страга; Трбосек би потом отварао абдомен жртве извлачећи одатле унутрашње органе ([[систем органа за варење|црева]], [[бубрег]]е, [[материца|материцу]]), након чега би те исте органе остављао на лешевима или их односио са собом. Прецизност којом су жртве биле сециранераспорене, као и чињеница да су се убиства одиграла ноћу на неосветљеним местима, упућује на закључак да је убица имао одређено [[хирургија|хируршко]] знање, или да је, у најмању руку, био доброг општег образовања које му је омогућавало до дође до књига о [[анатомија|анатомији]].
 
Једна од његових жртава, ''Елизабет Страјд'', била је заклана али не и распорена: аналитичари процењују да Џек Трбосек вероватно није могао да изведе своју замисао на време.
* У својој ''Црвеној књизи о Џеку Трбосеку'' Стефан Бургоан покушава да објективно опише све чињенице без намере да проба да установи идентитет Џека Трбосека.
* Извесни доктор Нил Крим, који је изјавио ''„Ја сам Џек...!“'' док је био на вешалима<ref>[http://www.politikin-zabavnik.rs/pz/tekstovi/napitak-za-protivzivot Политикин Забавник: Човек с мржњом у бочици - „Напитак за противживот“, бр. 3071, петак 17. децембар 2010.]</ref>, дуго је сматран као осумњичени број један, баш као и мистериозни Џејмс Мејбрик, који се издавао за Џека Трбосека у свом дневнику.
* У стрипу ''Из пакла'', аутора Алана Мура, који је потом адаптиран у биоскопима, кривац је краљев лекар сер Вилијам Гал, [[хирургија|хирург]] краљевске породице. Иако мотиви овог лекара остају и данас предмет разних контроверзи (према којима су проститутке биле сведоци тајног брака — који није доказан — између принца Алберта од Енглеске и једне просте католикиње; Гал је добио задатак да их елиминише да не би могле да уцењују краљевску породицу), чини се да су за његову кандидатуру од пресудног значаја били извештаји са аутопсије који истичу квалитетпрецизност сецирањарасецања. Имајући у виду чињеницу да су убиства била почињена ноћу на мрачним местима, један хирург је могао имати довољно анатомског знања да их изведе. Па ипак, на крају своје књиге Алан Мур наглашава да је ова теорија чиста фикција без трунке упоришта у реалности.
* Најзад, у једном писму написаном [[1913.]] а откривеном [[1993]]. Џ. Г. Литлчајлд, главни инспектор тајне полиције Лондона [[1888]], помиње извесног Франсиса Џ. Тамблетија. Његове сумње базирају се на прошлости овог надрилекара у Сједињеним Америчким Државама и на изјавама његових ближњих које потврђују да је он сам истицао велику мржњу према женама (говорио је за њих да су стока). Овај осумњичени је ухапшен [[19. новембра]] [[1888]], [[Скотланд јард]] га је теретио за убиства проститутки, али га је ипак пустио уз кауцију. На крају је замакао у Сједињене Државе; више инспектора му је било за петама, али је Тамблети успео да мистериозно нестане јануара [[1889.]] Убрзо затим, [[медији]] су почели да јављају о убиствима на Далеком западу, зачуђујуће сличним онима које је починио Трбосек, као и о шест ужасних убистава у Манагви. Тамблети је умро у [[Сент Луис]]у (држава [[Мисури (држава)|Мисури]]), [[28. маја]] [[1903]].