Ровињ — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
|||
Ред 42:
Археолошки налази показују да је околина Ровиња била настањена у [[Праисторија|праисторији]] — [[Бронзано доба|бронзаном]] и [[Гвоздено доба|гвозденом добу]], када [[Истра|Истру]] насељаваја [[Илири|илирско]] племе [[Хистри|Хистра]] који су трговали са [[Грци|Грцима]] и [[Етрушћани|Етрушћанима]]. Најновији археолошки налази указују да је острву, које је од [[1763]]. полуострво и на ком је смештен данашњи Ровињ, насељено од прелаза из 2. у 1. миленијум п. н. е.<ref name="SSGRP">[http://www.rovinj.hr/rovinj/rovinj/povijest -{Službena stranica Grada Rovinja: Povijest}-] {{hr}}</ref>
Прво помињање Ровиња као ''-{Castrum Rubini}-'' налази се у делу ''-{Cosmographia}-'' из [[7. век]]а. У делу је наведено мноштво географских података који се односе на [[5. век]] pa је ровињски хроничар Бернардо Бенуси закључио да је Ровињ настао у периоду од [[3. век|3]]. до [[5. век]]а. Након владавине [[Римско царство|Римског царства]], а пред навалама [[Визиготи|Визигота]], [[Хуни|Хуна]] и [[Готи|Гота]], стари Романи су, у потрази за сигурношћу, населили острва Монс Албанус, Св. Катерину, Св. Андрију и Цису. Острво Циса се први пут помиње по [[Плиније Старији|Плинију Старијем]], а наводно је потонуло за време великих потреса у другој половини [[8. век]]а. ''-{Castrum Rubini}-'' који је лоциран на месту данашње [[Црква Св. Еуфемије|цркве Св. Еуфемије]], постаје Руињо, Ругинио, Рувигно и преживљава разорне нападе са копна и мора: [[Словени|Словена]] (Домагој, 876. године), [[Неретљани|Неретљана]] (865. и 887. године) и [[Сарацени|Сарацена]] (819. и 842).<ref name="SSGRP"/> Након византинске власти Ровињ је најприје био под влашћу [[
Од [[10. век|10]]. до [[12. век]]а са успехом се одупирао притиску [[Млетачка република|Венеције]] и стекао аутономни статус са скупштином грађана и Великим већем. Доласком под Венецију [[1283]]. године градска самоуправа је изгубила своје демократско обележје. Град је изложен честим нападима са мора — 1597. напало га је и опљачкало 17 ускочких бродова са око 500 [[Ускоци|ускока]]. У [[17. век|17]]. и [[18. век]]у Ровињ је развијен поморски град. Након пада [[Венеција|Венеције]] [[1797]]. године грађани су сами преузели управу града и задржали је за време аустријске (1797—1805) и [[Илирске провинције|француске администрације]] (1805—1813). Све до друге половине [[19. век]]а Ровињ је био највећа [[лука]] на западној обали [[Истра|Истре]].<ref name="SSGRP"/> Године [[1918]]. окупирала га је италијанска војска, а [[1920]]. [[Рапалски уговор|Рапалским уговором]] припао је [[Краљевина Италија|Краљевини Италији]] и био укључен у италијанску провинцију [[Венеција Ђиулија]]. Након италијанске капитулације 1943, град долази под немачку окупацију. Ипак, исте године у [[Пазин]]у покрајински Народноослободилачки одбор за Истру, проглашава припојење Истре матици земљи [[Хрватска|Хрватској]] и [[СФРЈ|Југославији]], што је послије [[Други свјетски рат|рата]] потврђено 1947. године [[Мировна конференција у Паризу 1946.|Париским мировним уговорима]].
| |||