Википедија

Ђорђе Бранковић (деспот) — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке
Нема описа измене
Ред 21:
| деца =
}}
'''Ђорђе Бранковић''', у монаштву назван '''Максим''', српски [[Деспот|деспот]] и [[Архиепископ|архиепископ]], родио се [[1461]]. године. Десетак година је „јуначки храбровао на Агарене" ([[Турци Османлије|Турке]]), па јесе отишао у калуђерезамонашио и постао [[монах]] Максим. Био је ожењен Изабелом, братаницом угарске краљице (из [[Арагонска краљевина|арагонске]] напуљске династије), али се, како казује у његовом [[Житије|житију]] Крушедолац из [[XVI векавек]]а, „чиста од ње сачувао“.
 
Титулу деспота[[деспот]]а [[Србија у средњем веку|Србије]] је Ђорђу даровао мађарски краљ [[Матија Корвин]] [[1486]]. године. Деспот Ђорђе је такође у посед добио градове [[Купиник]] (Купиново), [[Сланкамен]] и [[Беркасово]] у [[Срем]]у, као и друга места, која су спадала под те градове. Од [[1493]]. године, Ђорђе је делио деспотску титулу са братом [[Јован Бранковић|Јованом]]. [[1494.]] године српски деспоти, Ђорђе и Јован, су ратовали против херцега Ловре, који је имао поседе у Срему и [[Славонија|Славонији]]. У децембру [[1494]]. године, деспоти освоје Митровицу ([[Сремска Митровица]]) и повере градску управу својим људима. Почетком [[1496]]. године, Ђорђе се закалуђерио, а деспотску титулу је оставио млађем брату [[Јован Бранковић|Јовану]].
 
Можда га је у монахе одвело ондашње веровање да је од [[1492]]. године (од седамхиљадите године по византијској ери) настао „втори век", кад сваког тренутка може да буде пропаст света.
Умро је као архиепископ [[београд]]ски Максим [[1516]]. године. Култ му је начињен [[1523]]. године, у доба кад је Београд већ две године био у турским рукама и кад је турска граница, све до [[Мохачка битка|Мохачке битке]] [[1526]]. године била сасвим близу [[манастир Крушедол|Крушедол]]а. ▼
 
▲Умро је као [[архиепископ]] [[београд]]ски Максим [[1516]]. године. Култ му је начињен [[1523]]. године, у доба кад је Београд већ две године био у турским рукама и кад је [[Османска Турска|турска]] граница, све до [[Мохачка битка|Мохачке битке]] [[1526]]. године била сасвим близу [[манастир Крушедол|Крушедол]]а.
У Крушедолу, манастиру који је Максим подигао, почивао је он, деспот и архиепископ српски, и ту је створен његов култ, да би послужио за подизање духова код [[Срби|Срба]], који су се, са [[Мађари]]ма заједно, борили против [[Турци|Турака]]. У исто време, на истом месту и са истим задатком развијани су култови целе Максимове породице: и оца његовог деспота [[Стефан Бранковић|Стефана Слепог]] (Стефан Бранковић) (почетак његовог култа 1484. године), и мајке његове [[Мајка Ангелина|деспотице Ангелине]] (почела да се слави кад и Максим), и брата његовог [[деспот Јован|деспота Јована]] (имао култ од 1505. године). [[Крушедолац]] из XVI века је у црквеним песмама славио све чланове те породице последњих [[Бранковићи|Бранковића]], a Мајци Ангелини и Максиму је написао и житије.▼
 
▲У Крушедолу[[Крушедол]]у, манастиру који је Максим подигао, почивао је он, деспот и архиепископ српски, и ту је створен његов култ, да би послужио за подизање духова код [[Срби|Срба]], који су се, са [[Мађари]]ма заједно, борили против [[Турци|Турака]]. У исто време, на истом месту и са истим задатком развијани су култови целе Максимове породице: и оца његовог деспота [[Стефан Бранковић|Стефана Слепог]] (Стефан Бранковић) (почетак његовог култа 1484. године), и мајке његове [[Мајка Ангелина|деспотице Ангелине]] (почела да се слави кад и Максим), и брата његовог [[деспот Јован|деспота Јована]] (имао култ од 1505. године). [[Крушедолац]] из XVI века је у црквеним песмама славио све чланове те породице последњих [[Бранковићи|Бранковића]], a Мајци Ангелини и Максиму је написао и житије.
 
==Житије архиепископа Максима==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Ђорђе_Бранковић_(деспот)”