Софка Николић — разлика између измена

Почела је да пева као девојчица на вашарима, а од [[1918]]. је озбиљније запажена наступима у [[Зворник]]у. Први важнији наступ имала је [[1927]]. године, када је 20-тих година прешла да живи у [[Београд]]. Удала се за Пају Николића, шефа великог оркестра и са њим имала ћерку Марицу. Први пут Софкино певање пренесено је радио таласима 11. децембра 1929. године на Радио Београду.

Прву плочу са нумерама „Колика је Јахорина планина“ и „Кад би знала, дилбер Стано“ снимила је са 19 година у Берлину,Београду. аСнимала другује плочуи двеза годинеостале каснијеиздавачке куће и у разним другим градовима па и у Паризу. Понела је титулу најтраженијеједне певачицеод најтраженијих певачица у Европи итог добијадоба, а према неким изворима за велики број својих плоча добила је награду „Златне поткове“.

Све до 1939. године гостовала је и певала у најпознатијим европским културним центрима [[Берлин]]у, [[Праг]]у, [[Беч]]у, [[Будимпешта|Будимпешти]], [[Париз]]у, са пратећим оркестром од 25 музичара, под вођством њеног мужа Паје који је бројао најчешће пет музичара, мада се оркестар понекад и проширивао. О њеном певању, које је остављало велики утисак на слушаоце широм Европе, написано је: „Даире у њеним рукама звечећи су дрхтале, дрхтала је њена душа“.<ref>[http://www.glassrpske.com/plus/teme/Sofka-pociva-u-grobu-bez-biljega/8888.html „Софка почива у гробу без биљега“]</ref>, Тихомир Несторовић, ''Глас српске'', Бања Лука, 4. јул 2008.

Снимила је вишевелики од 100број грамофонских плоча и више од 200 песама. Њене најпознатије песме су: „Цојле манојле“Манојле“, „Колика је Јахорина планина“, „Кад би знала, дилбер Стано“, „Зоне, мори Зоне“ и „Чујеш, секо...“.

Након смрти ћерке Марице (Мариоле) [[1939]]. године, на врхунцу славе, Софка се повлачи у туговање и углавном више није певала., Временомосим јеретких заборављенаофицијелних оваснимања наша(за најславнијаРадио српскаБеоград, певачицаса 20оркестром Жарка Милановића и слично). векаОва наша славна певачица временом је заборављена. Последње године живота провела је скромно и усамљено у [[Бијељина|Бијељини]] и Београду. Умрла је [[1982]]. године у старачком дому у Бањи Ковиљачи, а сахрањена је у Бијељини, у крипти поред своје ћерке.