Ендогамија — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 1:
'''Ендогамија''' (грчка реч - женим се, удајем се) је институт који означава да су између мушкарца и жене допуштени брачни и полни односи само унутар једне локалне сродничке заједнице , групе, рода , братства или племена. Супротно је [[ егзогамија | егзогамија]] код које је дозвољен брачни и полни однос између жене и мушкарца искључиво ван сродничко племенских заједница.
<ref name="Kозара"> Група аутора, Социолошки лексикон, Савремена администрација, Београд,1982.г.</ref>
<ref>Вујаклија М, Лексиколн страних речи и израза, Просвета, Београд, 1954.г.</ref>
== Историјат ендогамије ==
Сматра се да је [[ промискуитет | промискуитет]] најстарији облик ендогамије . Постојао је на нижем стадијуму дивљаштва. У најпростијим људским заједницама [[ хорде | хордама]] су полни односи били „слободни“ без икаквих ограничења. (Неки научници сматрају да промискуитет никада није постојао, односно да је забрана полног општења између најближих сродника одувијек постојала.)
Већ на средњем степену дивљаштва настају прва ограничења. Забрањено је полно општење између генерација (отац-ћерка; а најстрожје мајка-син) ( Сматра се да су ова ограничења прве настале друштвене норме – правила понашања историјски значајна за настајућег цивилизованог човјека)
На вишем степену дивљаштва еволуира нова забрана ка егзогамији. Забрањено је полно општење и унутар једне генерације (сестра-брат). Тако је човјек коначно изашао из ендогамије. Најстарији познати облик егзогамијског брака открио је на [[ Хаваји | Хавајима]] [[ Пуналуа | Пуналуа]] -([[ Пунални брак | Пунални брак]]). <ref name="Kозара" />
== Генеза ендогамије==
Први је [[Јован Цвијић | Јован Цвијић]] у раду „Антропогеографски проблеми Балканског полуострва“ скренуо пажњу на појаву ендогамије на просторима некадашње Југославије. Цвијић је и први у нас понудио објашњење ове појаве.
Он је први запазио да је географска средина један од основних чинилаца у стварању ендогамих група. Сматрао је да оне настају географском – физичком изолацијом којом су људи одвојени и изоловани на уском простору и тако више него неки други упућени само на своје племенске, или родске сроднике. Ове ендогаме групе настају најчешће у високим планинским насељима, које је конфигурација терена одвојила и изоловала од осталог свијета. На изолованост која доводи до ендогамије утичу и конфесионални састав, национална и социјална структура. Конфесионална ограничења су по природи ствари ограничавала и брачне и полне везе међу женама и мушкарцима. У овоме свој моћни допринос дао је и социјални састав. <ref name="Сана"> Влаховић П, У вртлогу живота, СИЗ културе Пријепоље, Пријепоље, 1978.г.</ref> Овај обичај постојао је унутар неких повлашћених слојева или касти како би се очувале привилегије и да не би дошло до мешања са „нижим” слојевима. Негативне посљедице кроз фактор дегенеризације у потомству из полних веза блиских сродника је убрзао изумирање ендогамије.
== Ендогамија Јужних Словена ==
Многобројни су примјери ендогамије код Јужних Словена и на просторима гдје они и данас живе: Католичка колонија у [[Јањево | Јањеву]] - остаци [[Саси | Саса]] који су радили у рудницима по Србији и Балкану уопште. Сличан примјер наводи и [[А. Лубурић | А. Лубурић]] за породице Мишковић и Котовић за које се сматра да су потомци старих [[Матаруге | Матаруга]] . У тим су се породицама блиски сродници међусобно женили и удавали. <ref name="Сана" />
Становништво на отоку [[Сусак | Сусаку]] у сјеверном Јадрану, који су ступали у брачне и полене односе са блиским сродницима, и данас је тешко извести генеалогију било које од породица. Женидба и удадба међу блиским сродницима ових оточана одразила се и на данашњи изглед ових људи. Код раније тамнопутих Примораца сада су видне псеудонордијске особине, а промјене су наступиле и код крвних група ових становника. Слично је и са породицама Шипчић из села Црне Горе на [[Дурмитор| Дурмитору]] . У овом планинском насељу , одвојеном од сусједних области дубоким и непроходним кањонима река [[Тара| Таре]] и [[Сушица | Сушице]] и врховима дурмиторског масива Великог и Малог Штоуца, такође је силом прилика долазило до узимања у сродству. Али код њих се бар за сада, мада је то узимање стасро и више од стотину година, не осјећају значајније промјене на потомству. Ово се објашњава високом надморском висином оштром крлимом и тешким сточарским начином живота – сурова борба коју је стихија природе неминовно наметнула, борбе за опстанак, намеће и осигурава потомству, готово од малих ногу, пуну природну селекцију. Нешто више изолованих група има на просторима Шарско – пиндског планинсклог система. Није испитан. У ендогамији си дуго времена живеле, због одвајања из свог племена, албанске породице у сремским селима: Никинце, Хртковци и Јарак. Слична је ситуација у Петровом Селу, на [[Мироч | Мирочу]], јер се црногорско становништво дуго није мијшало са влашким. Они су у ендогамији остали и по завршетку [[Други свјетски рат | другог свјетског рата]]. Слична оаза је постојалаи у околини [[Птуј | Птуја]], али се ова ситуација већ у цијелости измијенила. <ref name="Сана" />
У условима непријатељске окупације становништво је прибјегавало поред ендогамије и етномимикрији. За ово професор Лутовац наводи примјер становништва из Шарских жупа, Горе, а дјеломично и Опоља. Ово становништво је прешло у ислам, затим промјенило ношњу, али је обичаје и српски језик задржало све до наших дана. По спољашњем изгледу Албанци, а по језику и осјећајима они су били Срби, који живе у ендогамији. <ref name="Сана" />
А. Урошевић сматра да су Читаци из Косовско-Метохијске области старији српски елеменат који је временом примио исламску религију, али се ипак много мјешао са сусједима. Што говори да је живио у ендогамији.<ref name="Сана" />
[[Владимир Ћоровић | Владимир Ћоровић]] наводи да се због међусобних брачних веза и односа очувала једна српска породица у околини Цариграда. Њихова брачна сроднича веза није оставила посљедице на потомство. Они су горштаци у турским планинама које је очувала здрава природна селекција. <ref name="Сана" />
Слично наводи о [[Галипоље | Галипољским Србима ]] [[Мухамед Филиповић| Мухамед Филиповић]] наглашавајући да су тек пресељавањем у нову средину „настале нове брачне везе између њих и осталих становника Пехчева“ и да ће се због тога изгубити „веома брзо као посебан етнички тип“. <ref name="Сана" />
Поред географских услова и начин привређивања може утицати на ендогамију. Код номадских племена, посебно код [[Роми | Рома]] познати као [[Саракачани | Саракачани]] на [[Гоч| Гочу]], се примјећује да је њихово етничко јединство сачувала ендогамија. <ref name="Сана" />
Социјални статус је такође битно одређивао ендогамију. Турци су Јермене сматрали нижом расом. Они су били осуђени на ендогамију не би ли сачували свој ентитет.
Постоји и ендогама црначка група у Улцињу.
На постојање неке ендогаме групе може пресудно утицати и ауторитет неке значајне личности. По подацима [[Марко Миљанов| Марка Миљанова]] , стари Дрекаловићи „учињели су завјет да се не узимају између себе. То се дуго одржало... јер су говорили: Радије сам те зват брате но пријатељу.“ Тек у другој половини деветнаестог вијека прекорачена је ова забрана, и то по угледу и под утицајем на стране. Од Дрекаловића је био први војвода Марко Миљанов који се оженио дјевојком од свога братства и тиме дао примјер и осталим братственицима. <ref name="Сана" />
== Извори ==
{{извори}}
== Литература ==
* {{РСР}}
Линија 17 ⟶ 40:
[[eo:Endogamio]]
[[eu:Endogamia]]
[[fa:
[[fr:Endogamie]]
[[he:אנדוגמיה]]
| |||