Црноризац Храбар — разлика између измена

нема резимеа измене
No edit summary
No edit summary
'''Црноризац Храбар''' ({{јез-старосл|Чръноризьць Храбръ}}, {{јез-бг|Черноризец Храбър}})<ref>Also transliterated ''Chernorizetz Hrabar'', ''Chernorizets Hrabr'' and ''Crnorizec Hrabar''</ref>, [[монах]] и [[Средњи век|средњовековни]] [[писац]] најстаријег раздобља старословенске књижевности[[књижевност]]и, чији идентитет до сада није утврђен. Постоје многи докази да је Црноризац Храбар био један од ученика [[Ћирило Солунски|Ћирила]], [[Методије Солунски|Методија]], [[Климент Охридски|Климента]] и [[Наум Охридски|Наума]] који су по протеривању из мисије у [[Велика Моравска|Великој Моравској]], преселили свој рад на [[Балкан]], на прелазу из [[9. век|9.]] у [[10. век]]. Изузев поменуте расправе, од овог монаха немамо више сачуваних дела.
 
== ''Сказнање о писменима'' ==
Аутор је прве филолошке расправе на словенском[[Старословенски језик|старословенском језику]], познате у око 60 бугарских, руских и српских преписа, која у српској редакцији носи назив ''О писменех Чрнорисца Храбра''. Са много жара али научним аргументима брани словенску [[Азбука|азбуку]] од напада [[Грци|Грка]]. Добар познавалац историје [[Грчки језик|грчког језика]] и [[Грчко писмо|писма]], Храбар многим грчким филолозима, између осталих, седамдесеторици преводилаца [[Стари завет|Старог завета]] (верзије познате под називом ''[[Септуагинта]]''), супротставља двојицу словенских просветитеља, [[Ћирило и Методије|Ћирила и Методија]], истичући њихову улогу у културном, духовном и историјском развоју [[Словени|Словена]]. Значај расправе Црнорисца Храбра је да је то прва словенска филолошка расправа, која се обраћа и домаћим противницима, убеђујући их у довољност старословенског језика и писма, и њихову равнопрвност са другим великим језицима и писмима.
Највећи број аргумената из овог дела односи се на критику величања великих или старих језика, показивање сличности и разлика између словенског и грчког писма.
 
== Име ==
Црноризац Храбар није право име већ псеудоним који је узео један од [[монах]]а, да би избегао евентуални прогон због свог писања. Сама реч ''Црноризац'' значи монах односно ''онај који је оденут у црну ризу'' (монашку одећу), док придевом ''Храбар'' означава своју храброст да јавно иступи у одбрану [[Словенско писмо|словенског писма]].
 
== Порекло ==
O етничком пореклу Црнорисца Храбра постоје супротстављена мишљења. Постоје научни кругови који тврде да је био један од писаца Преславске школе у Источној [[Бугарско царство|Бугарској]], док други проналазе једнако вредне доказе да је припадао Климентовом кругу Охридске књижевне школе. Контроверза долази дотле да се под именом Црноризац Храбар у неким научним круговима подразумева лично неки од најважнијих византијских учитеља писмености.
 
Последњи векови балканског национализма довели су до покушаја да се мистерија идентитета овог монаха и творца прве словенске филолошке рацправе искористи за величање вредности појединачне националне књижевности, и тиме, вредности појединачне балканске нације. Међутим, дело Црнорисца Храброг има општесловенски карактер, баш као и мисија његових учитеља - Ћирила и Методија.
Анониман корисник