Органска хемија — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
мНема описа измене
Ред 2:
'''Органска хемија''' је област [[хемија|хемије]] која се бави [[наука|научним]] истраживањем структуре, својстава, композиције, [[хемијска реакција|реакција]], и припреме (путем [[Organska sinteza|синтезе]] или других стредстава) једињења базиранх на [[угљеник]]у ([[Угљоводоник|угљоводоника]]) и њихових деривата. Та једињења могу да садрже знатан број други елемента, укључујући [[водоник]], [[азот]], [[кисеоник]], [[халоген]]е као и [[фосфор]], [[силицијум]], и [[сумпор]].<ref name="MorrisonBoyd6th">{{MorrisonBoyd6th}}</ref><ref>{{cite book |author = John D. Roberts, Marjorie C. Caserio |title = Basic Principles of Organic Chemistry |publisher = W. A. Benjamin, Inc. |year = 1964}}</ref><ref>{{cite book |author = Richard F. and Sally J. Daley |title = Organic Chemistry, Online organic chemistry textbook |url = http://www.ochem4free.info}}</ref> [[Органско јединјење|Органска једињења]] формирају базу свих форм живота на [[Земља|Земљи]]. Она су структурно веома разноврсна. Опсег примеан органских једињења је енорман. Она су било база, или важан конституент, многих производа, неки од којих су [[пластика]], [[лек]]ови, [[Петрохемијска индустрија|петрохемикалије]], [[храна]], [[експлозив|експлозивни материјали]], и [[боја|боје]].
 
Органска хемија је у почетку означавала део [[хемија|хемије]] која се бавила систематиком хемијских једињења, која се како се веровало не могу добити путем синтезе у лабораторији, једино преко живих организама.<ref>{{Clayden1st}}</ref> 1828. године је [[Фридрих Велер|Фридрих Велер]], наставник среднјесредње техничке школе и доктор медицинских наука у Берлину, направио je [[1828]]. године прво синтетичко једињење [[карбамид]] (органску материју која се налази у [[урин|урину]]). То је прва [[синтезаOrganska sinteza|синтетска]] [[органскаорганско материјаједињење|органска материја]] произведена у лабораторији, тј. ван организма. Занимљиво је да је овај наставник ову органску материју направио у намери да произведе неку другу [[со|со]]. <ref>{{Cite journal
| title = Ueber künstliche Bildung des Harnstoffs
| author = Friedrich Wöhler
| journal = Annalen der Physik und Chemie
| volume = 88
| issue = 2
| pages = 253&ndash;256
| year = 1828
| doi = 10.1002/andp.18280880206
| url = http://srgallica.wikipediabnf.orgfr/wikiark:/%D0%A4%D1%80%D0%B8%D0%B4%D1%80%D0%B8%D1%85_%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D1%80 <12148/ref>bpt6k15097k/f261.chemindefer|bibcode = <ref>1828AnP....88..253W }} -{Available in English at: [http://sccwww.digitalchemteam.nb.rsinfo/documentChem-History/PWohler-2484article.html Chem Team]}-1930</ref> Касније се ипак показало, да се скоро сва органска једињења могу вештачки добити. Добијено је и много једињења која се у природи не јављају, али која имају сличне особине онима који се налазе у живим оранизмима, као и онда која се убрајају у органска а нису слична једињењима која се налазе у живим организмима.
 
Са друге стране показало се да сва органска једињења у себи садрже [[угљеник]] који је [[валенца|четворовалентан]]. Одатле потиче тренутна дефиниција органске хемије да је она хемија угљеникових једињења. Изузетак представљају [[угљен моноксид]], [[угљен диоксид]], [[угљена киселина]] и њене соли [[карбонат]]и, [[цијанид]]и, [[метални карбонили]] (који спадају у [[комплексна једињења|координационе комплексе]]) и [[Алотропска модификација|алотропске модификације]] угљеника као што је [[дијамант]] и [[графит]] који се убрајају у неорганска једињења.