Домобранство — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м srpski navodnici
Autobot (разговор | доприноси)
м Решавање вишезначних одредница помоћу бота: Британија - Changed link(s) to Уједињено Краљевство
Ред 54:
У гарнизонске чете окупатор је организовао и веће покретљиве домобранске јединице. У јесен [[1943.]] формирао је 5 батаљона и до фебруара [[1944.]] преформирао их је у седам борбених група, које су затим поново преформиране у 4 посебне групе. Лета [[1944.]] поново су формирана 4 ударна батаљона да би се до пролећа [[1945.]] повећао на 6. Међутим ти су батаљони већ били помешани са јединицама немачке полиције и њима су командовали немачки официри. Једино 2. батаљон [[Вук Рупник|Вука Рупника]] у [[Церкница|Церкници]] није био под немачком командом. Септембра [[1944.]] Рупник је постао генерални инспектор Словенског домобранства, али је тај назив имао само формално. У новембру 1943. у Словеначком приморју је тамошњи виши шеф СС-а и полиције [[Одило Глобочник]] основао домобранство под називом [[Словенски народни варностни збор]]. На челу збора био је Организациони штаб под вођством пуковника Антона Кокаља. у јесен 1944, имао је 15 чета и приближно 2.000 припадника. И та се формација почетком 1945 организовала у батаљоне и имала 4 ударна батаљона у оквиру 1. словенског ударног пука. У Горењској су прве домобранске јединице основане у лето 1944 и то под окриљем [[Гестапо]]а уз помоћ руководства Словеначког домобранства и реакционалних вођа грађанских странака из [[Љубљана|Љубљане]].
 
У пролеће 1945. горењско домобранство је имало 47 станица у којима је било 1.800 припадника. Поткрај рата Народни одбор, као протуреволуционарни политички орган све је домобране и словенске четнике прогласио Словеначком народном војском и подредио [[Драгољуб Михаиловић|Драгољубу Михаиловићу]]. Кад су армије НОВОЈ почеле продирати према западу, домобрани и водећи људи бивших грађанских странака заједно са окупатором побегли су из домовине, Приморски домобрани повукли су се у [[Фурланија|Фурланију]], а горењски и они из Љубљанске покрајине у [[Корушка|Корушку]]. Њих су [[БританијаУједињено Краљевство|британски]] савезници крајем маја 1945, предали југословенским властима.
 
==Литература==