Алфред фон Тирпиц — разлика између измена

Тирпиц је развио тзв. „теорију ризика“ (анализу коју би данас сматрали делом теорије игре) по којој, ако немачка морнарица достигне одређен ниво где би по снази била блиска Британској морнарици, Британци би покушали да избегну сукоб са [[Немачка|Немачком]], тј. ако би се флоте одржале непромењене). Ако би се те две поморске силе сукобиле, немачка морнарица би нанела довољно штете британској, што би угрозило британску поморску доминацију. Британци су се ослањали на своју морнарицу како би одржали контролу над Британском империјом, због шега је фон Тирпиц сматрао да би они радије одржавали поморску надмоћ у цилу очувања те империје, и притом дозволили да [[Немачка]] постане светска сила, него што би држали Немачку у потчињеном положају и тиме угрозили своју империју. Ова теорија је распламсала поморску трку у наоружању између [[Уједињено Краљевство|Велике Британије]] и [[Немачка|Немачке]] у првој деценији [[XX век|XX века]].

 

 

Фон Тирпиц је добио чин Великог адмирала [[1911]]. године. Упркос програму изградње осећао је да је рат дошао прерано да би њихове снаге могле да се равноправно носе са Краљевском морнарицом, јер је Акт о флоти из [[1900]]. године године садржавао седамнаестогодишњи план. Због немогућности да утиче на поморске операције са свог чисто административног положаја, фон Тирпиц се гласно залагао за скидање рестрикција са подморничког рата, за које је он осећао да може срушити британске линије комуникација. Интересантно је да његова политика изградње никад није изродила и његов политички став према [[подморница|подморницама]], тако да је до [[1917]]. године постојао озбиљан мањак нових [[подморница]]. Када није уведена забрана на подморничко ратовање, изгубио је подршку цара и приморан је да поднесе оставку [[15. март]]а [[1916]]. године. На месту државног секретара Царског поморског министра заменио га је [[Едуард фон Капеле]].