Транскрипција — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Ред 1:
{{без извора}}
{{друго значење|вишезначну одредницу|[[Транскрипција (вишезначна одредница)]]}}
'''Транскрипција''' у лингвистици представља преношење звукова људског говора из једног језика или система записа ([[пресловљавање]]) у други писаним симболима. То је заправо прилагођено писање израза страних језику у који се транскрибује.
{{би}}
'''Транскрипција у лингвистици''' представља процес преношења звукова људског говора са посебним писаним симболима при чему се увек користе иста правила, како би се касније ови звукови могли репродуковати. У ужем смислу, транскрипција је прилагођено писање страних имена у циљном језику.
 
У стандардне шеме транскрипције за лингвистичке потребе спадају [[ИнтернационалниМеђународни фонетски алфабет]] (-{IPA}-)МФА, ИПА) и његов -{[[ASCII]]}- еквивалент, -{[[SAMPAСАМПА]]}-. ВидиОни служе у сврху [[фонетскаГласовна транскрипција|гласовне (фонетске) транскрипције]], којом се настоји записивање назива симболима са најсличнијом гласовном вредношћу.
 
Пример за то јесте италијанска реч ''pizza''. Гласовна транскрипција овде занемарује изворни запис, те се у потпуности ослања на изговор речи — {{ИПА|[pitsa]}}. Сви гласови су присутни у српском језику, па је коначан запис [[пица]] — '''п''' {{ИПА|[p]}}, '''и''' {{ИПА|[i]}}, '''ц''' ({{ИПА|[ts]}}), '''а''' ({{ИПА|[a]}}). У случају да се у страној речи налазе гласови неприсутни у српском, узима се најближи еквивалент. Пример би била Кинескиња [[Циси]] ({{јез-кин|慈禧, Cíxǐ}}), гласовно представљена као {{ИПА|[tsʰiɕi]}}. У њеном имену јавља се [[безвучни алвеоларно-палатални фрикатив]] {{ИПА|[ɕ]}}. Како тај глас не постоји у српском језику, требало би узети њему најсличнији, дакле, или {{ИПА|[ʃ]}} или {{ИПА|[s]}} (дотични несрпски глас се може записати и као палатализовано {{ИПА|[s]}}, тј. {{ИПА|[sʲ]}}).
Транскрипција као начин преношења звукова у запис мора се разликовати од [[транслитерација|транслитерације]], која се односи на преношење једног записа на други који је и дизајниран с циљем да се подудара што је више могуће са оригиналним записом.
 
Да је транскрипција [[Циси]] одређује правопис. Таква транскрипција, без обзира на то да ли се поклапа са фонетском или не, назива се [[Правописна транскрипција|правописном (ортографском)]]. ''Правопис'' језика у који се транкрибује садржи тачно одређена правила, тј. упуства како транскрибовати одређене гласове. У већини случајева, правописна транскрипција, за разлику од фонетске, није у потпуности базирана на МФА запису, већ потпуно или делимично и на писму. На пример, у ''Правопису српскога језика'' из 2011. пише да се немачко ''-{ch}-'' преноси као ''х'', а француско као ''ш'', без помињања икаквог фонетског записа.
У овој табели -{[[Интернационални фонетски алфабет |IPA]]}- се налази пример [[фонетска транскрипција|фонетске транскрипције]] имена бившег руског председника познатог на српском као [[Борис Јељцин]], са прихваћеним хибридним формама у различитим језицима. Треба приметити да је име 'Борис' транслитерација а не транскрипција у правом смислу речи.
 
У овој табели -{[[Интернационални фонетски алфабет |IPA]]}-налази се налази пример [[фонетскаГласовна транскрипција|фонетскегласовне транскрипције]] имена бившег руског председника познатог на српском као [[Борис Јељцин]], са прихваћеним хибридним формама у различитим језицима. ТребаИме приметити да је име 'Борис' транслитерацијаније а несамо транскрипција, увећ правомдодатно смислуи речипресловљавање.
 
{| border=0 cellspacing=0 cellpadding=4 style="border:1px solid #999; margin:1.5em 0;"
Линија 34 ⟶ 36:
|-
| [[Арапски језик]]
| بوريس نيكولايفتش يلتسن (приближ. [[Транслитерација|транслит]]. ''Бурис Никулајафич Јилцин'')
|-
| [[Француски језик]]
Линија 45 ⟶ 47:
| -{Borys Nikołajewicz Jelcyn}-
|}
 
 
== Види још ==
* [[Транслитерација]]
 
==Спољашње везе==
* [http://www.srpskijezickiatelje.com/pravopis:transkripcija Српски језички атеље: Транскрипција имена са страних језика на српски]
* [http://ciaran.compsoc.com/texts/ -{Transcripts of software freedom talks, with reasoning for the usefulness of transcripts}-]
 
{{Клица-лингвистика}}
 
[[Категорија:Фонетика]]