Транскрипција — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 1:
{{друго значење2|Транскрипција}}
'''Транскрипција''' у лингвистици представља преношење звукова
▲'''Транскрипција''' у лингвистици представља преношење звукова људског говора из једног језика или система записа ([[пресловљавање]]) у други писаним симболима. То је заправо прилагођено писање израза страних језику у који се транскрибује.
У стандардне шеме транскрипције за лингвистичке потребе спадају [[Међународни фонетски алфабет]] (МФА, ИПА) и његов -{[[ASCII]]}- еквивалент [[САМПА]]. Они служе у сврху [[Гласовна транскрипција|гласовне (фонетске) транскрипције]], којом се настоји записивање назива симболима са најсличнијом гласовном вредношћу.<ref>{{Cite web|url=http://clas.mq.edu.au/phonetics/transcription/phonemic_transcription/phonemic_transcription.html|title=Phonemic (Broad) Transcription of Australian English|accessdate=25. 12. 2012.|publisher=MacQuaire University}}</ref>
Пример за то јесте италијанска реч ''pizza''. Гласовна транскрипција овде занемарује изворни запис, те се у потпуности ослања на изговор речи<ref name=info/> — {{ИПА|[pitsa]}}. Сви гласови су присутни у српском језику, па је коначан запис [[пица]] — '''п''' {{ИПА|[p]}}, '''и''' {{ИПА|[i]}}, '''ц''' ({{ИПА|[ts]}}), '''а''' ({{ИПА|[a]}}). У случају да се у страној речи налазе гласови неприсутни у српском, узима се најближи еквивалент.<ref name=info/> Пример би била Кинескиња [[Циси]] ({{јез-кин|慈禧, Cíxǐ}}), гласовно представљена као {{ИПА|[tsʰiɕi]}}. У њеном имену јавља се [[безвучни алвеоларно-палатални фрикатив]] {{ИПА|[ɕ]}}. Како тај глас не постоји у српском језику, требало би узети њему најсличнији, дакле, или {{ИПА|[ʃ]}} или {{ИПА|[s]}} (дотични несрпски глас се може записати и као палатализовано {{ИПА|[s]}}, односно {{ИПА|[sʲ]}}).
Да је транскрипција [[Циси]], гласовно {{ИПА|[tsisi]}}, одређује ''Правопис''. Таква транскрипција, без обзира на то да ли се поклапа са фонетском или не, назива се [[Правописна транскрипција|правописном (ортографском)]]. ''Правопис'' језика у који се транкрибује садржи тачно одређена правила, тј. упуства како транскрибовати одређене гласове. У већини случајева, правописна транскрипција, за разлику од фонетске, није у потпуности базирана на МФА запису, већ потпуно или делимично и на писму.<ref name=info/> На пример, у ''Правопису српскога језика'' из 2011. године пише да се немачко ''-{ch}-'' преноси као ''х'', а француско као ''ш'', без помињања икаквог фонетског записа.
У овој табели налази се пример [[Гласовна транскрипција|гласовне транскрипције]] имена бившег руског председника познатог на српском као [[Борис Јељцин]], са прихваћеним хибридним формама у различитим језицима. Име Борис није само транскрипција, већ додатно и пресловљавање.
{| border=0 cellspacing=0 cellpadding=4 style="border:1px solid #999; margin:1.5em 0;"
|-
| Оригинални [[руски језик|руски]] текст
| -{Борис Николаевич Ельцин}-
|-
| Званична транслитерација [[ISO 9]]
| -{Boris Nikolaevič Elʹcin}-
|-
Линија 26 ⟶ 23:
| [[Интенационални фонетски алфабет |IPA]] фонетска транскрипција
| {{IPA|[bɐˈɾʲis nʲɪkɐˈɫajɪvʲɪt͡ɕ ˈjelʲʦɨn]}}
|-
| [[Српски језик]]
Линија 48 ⟶ 43:
|}
== Извори ==
==Спољашње везе==▼
{{извори}}
▲== Спољашње везе ==
* [http://www.srpskijezickiatelje.com/pravopis:transkripcija Српски језички атеље: Транскрипција имена са страних језика на српски]
* [http://ciaran.compsoc.com/texts/ -{Transcripts of software freedom talks, with reasoning for the usefulness of transcripts}-]
| |||