Милан Петровић (лекар) — разлика између измена

Прво радно месту у [[Београд|Београду]] у својству педијатра др Петровић је добио маја [[1920]]. када је постављен на дужност секундарног лекара ДечијегДечјег одељења Опште државне болнице, којим је руководио др [[Миленко Матерни]] ([[1875]] — [[1929]]). Паралелно са овим послом Др Петровић бива ангажован и у Француско-српском диспанзеру ''„Кап млека“, („Goutte de lait“)'' {{напомена|Оснивање Француско-српског диспанзера („Кап млека“) је заслуга француског посланика Фонтенеа и педијатра др Габријела Гарнијеа, који је као члан француске медицинске мисије стигао у Србију 1915.}}у Београду где ће радити од [[1921.]] до [[1929.]] Радећи у овом диспанзеру ([[1923]]) др Милан Петровић је објавио књигу ''„Исхрана одојчета и малог детета“''.

Своја медицинска усавршавања Др Петровић наставља у области педијатрије прво код професора Ешериха у [[Беч]]у а затим и код професора Нобекура у [[Париз]]у. Решењем Министарства здравља од [[8. јул]]а [[1924.]] др Петровић је добијо звање специјалисте за дечиједечје болести и именовање за секундарног лекара ДечијегДечјег одељења Опште државне болнице, а [[20. јун]]а [[1929]]. и дужност шефа тог истог Одељења, где га затиче почетак [[Други светски рат|Другог светског рата]]. У овом рату у југословенској војсци је био мобилисан као резервни санитетски пуковник. Након заробљавања на почетку рата и заробљеништва у Немачкој, од априла до септембра [[1941]], др Петровић је отпуштен кући. И ако болестан, он наставља да обавља дужности шефа ДечијегДечјег одељења Опште државне болнице у [[Београд]]у.