213 (авион) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м исправљање правописних и других грешака |
|||
Ред 17:
| долет = 713
| максимална брзина, на висини 3000 -{m}-= <math>330\ \frac{km}{h}</math>
}}
'''Авион 213''' припада групацији „прелазних" авиона, који се користе у школовању пилота, после почетне обуке а пре преласка на борбене авионе. Тој групацији, припадају домаћи авиони :
*с клипним мотором, [[Авион 212|212]], [[Авион 213|213]] и [[Авион 522|522]]
*с млазним мотором, [[Г-2 Галеб]] и [[Г-4 Супер Галеб]]
Авиони с клипним мотором су остали у овој намени све док се нису почели уводити, у употребу, борбени авиони с млазним мотором. Тада се морало прећи на прелазне авионе с млазним мотором.
: На овај начин је сачуван систем тростепеног школовања пилота, које је успоствљено [[1946]]. године, с конкурсом за развој прелазног школског авиона. Тај прилаз је искуствено доказан, као економичан, примењује се и сада. У оваквом
Конструкторска група, на челу с инжењерима Иваном Шоштарићем, Стевом Ћурићем, Станком Маринковићем и Мирком Дабиновићем, приступила је изради пројекта и развоју авиона 213.
Ред 29:
==Развој==
Први прототип је развијен са стајним трапом, чије се главне ноге увлаче у гондоле на крилима, слично као на совјетском авиону [[ИЛ-2]]. После првих његових летова, промењена је одлука и прешло се на развој прототипа с нормалним увлачењем главних ногу стајног трапа, у простор кореног дела крила. Прототип 2 је испитиван, на земљи и у лету у [[Вахопловноопитни центар|Ваздухопловноопитном центру]]. Све летне карактеристике су му испуњавале америчке норме [[USAF spec. No-1815-B]]. Показао се као веома погодан за летење. По летачким особинама и понашању у акробацијама није заостајао за америчким авионом -{[[Harward]]}-.
:-{[[Harward]]}- је имао јачи мотор, с оптималном снагом при земљи, а 213 на висини од 3000-{m}-, што је постигнуто с компресором за напајање карбуратора с ваздухом.<ref name=autogenerated1>Avioni domaće konstrukcije posle Drugog svetskog rata</ref>
| |||