Neeuklidska geometrija — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
|||
Ред 24:
Uobičajeni model za Euklidsku geometriju je “ravna površ”. S druge strane, najjednostavnjiji model za eliptičku geometriju je sfera, gde su prave linije (neeuklidske prave) “velike kružnice” (takve kao što su ekvator ili meridijani na globusu), dok se tačke suprotne jedna drugoj podudaraju (smatraju se istim tačkama).
Čak i nakon radova Lobačevskog, Gausa i Boljajia, ostalo je pitanje: Da li postoji model očiglednog predstavljanja hiperboličke geometrije ? Na ovo pitanje odgovorio je Eugenio Beltrami, 1868, koji je pokazao da površina nazvana pseudosfera ima odgovarajuću zakrivljenost za jedan model delimičnog hiperboličkog prostora, i u drugom članku objavljenom iste godine, definisan je [[Klajnov model|Klajnov model]] ([[Feliks Klajn|Feliks Klajn]]) ,
Razvoj neeuklidskih geometrija pokazao se veoma značajnim za fiziku 20. veka. Zadajući ograničenja brzini svetlosti, sabiranje brzina zahtevalo je nužno korišćenje hiperboličke geometrije. [[Albert Ajnštajn |Ajnštajnova]] [[Opšta teorija relativnosti |Opšta teorija relativnosti]] opisuje prostor kao generalno ravan (Euklidski), ali i eliptički zakrivljen (Neeuklidski) u oblastima u blizini kojih je prisutna materija. S obzirom da se vasiona širi (pogledati članak hablova konstanta), čak i prostor gde ne postoji materija ili masa može se opisivati uz pomoć hiperboličkog modela. Ova vrsta geometrije, gde se zakrivljenost menja od tačke do tačke nazvana je rimanovska geometrija.
| |||