Транскрипција — разлика између измена

Пример за то јесте реч {{јез-итал|pizza}}. Гласовна транскрипција овде занемарује изворни запис, те се у потпуности ослања на изговор речи<ref name=info/> — {{ИПА|[pitsa]}}. Сви гласови су присутни у српском језику, па је коначан запис [[пица]] — п {{ИПА|[p]}}, и {{ИПА|[i]}}, ц {{ИПА|[ts]}}, а {{ИПА|[a]}}. У случају да се у страној речи налазе гласови неприсутни у српском, узима се најближи еквивалент.<ref name=info/> Пример би била Кинескиња [[Циси]] ({{јез-кин|慈禧, Cíxǐ}}), гласовно представљена као {{ИПА|[tsʰiɕi]}}. У њеном имену јавља се [[безвучни алвеоларно-палатални фрикатив]] {{ИПА|[ɕ]}}. Како тај глас не постоји у српском језику, требало би узети њему најсличнији, дакле, или {{ИПА|[ʃ]}} или {{ИПА|[s]}} (дотични несрпски глас може бити и {{ИПА|[sʲʃʲ]}}).

Да је транскрипција ипак није [[ЦисиЦиши]], гласовновећ {{ИПА|[tsisi]}}Циси, одређује ''Правопис''. Таква транскрипција, без обзира на то да ли се поклапа са фонетском или не, назива се [[Правописна транскрипција|правописном (ортографском)]]. ''Правопис'' језика у који се транкрибује садржи тачно одређена правила, тј. упуства како транскрибовати одређене гласове. У већини случајева, правописна транскрипција, за разлику од фонетске, није у потпуности базирана на МФА запису, већ потпуно или делимично и на писму.<ref name=info/> На пример, у ''Правопису српскога језика'' из 20112010. године пише да се немачко ''-{ch}-'' преноси као ''[[Х (ћириличко)|х]]'', а француско као ''[[Ш (ћириличко)|ш]]'', без помињања икаквог фонетског записа.