Хормон — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м исправљање правописних и других грешака |
|||
Ред 1:
[[Слика:Adrenaline_chemical_structure.png|десно|мини|[[Епинефрин]] (адреналин), тип хормона - [[катехоламин]]|200п]]
'''Хормон''' (од [[Грчки језик|Грчког]] ''όρμή'' - покренути, пробудити) је [[хемијско једињење|хемијски]] гласник између [[ћелија (биологија)|ћелија]] (или групе ћелија). То су органска једињења различите хемијске природе, која делују у малим количинама. Њихово деловање је специфично па недостатак доводи до карактеристичних промена у организму. Сви [[вишећелијски организми]] организми производе хормоне (укључујући биљке - фитохормони).
Функција хормона је да служи као сигнал до циљне ћелије; активност хормона је детерминисана начином секреције и преносним сигналом примајућег ткива. Хемијски гласници, које синтетизују неурони чине неуро-хормоне, а друге посебне ћелије синтетизују „класичне“ хормоне. Најпознатији животињски хормони су произведени у [[ендокрине жлезде|ендокриним жлездама]] [[кичмењаци|кичмењака]], али хормони се производе у скоро сваком [[орган (анантомија)|органском]] систему и [[Ткиво (биологија)|ткиву]] у животињском телу.
Ред 14:
== Хормонска сигнализација ==
Слање хормонских сигнала кроз ову хијерархију укључује следеће:
# '''Биосинтезу''' одређеног хормона у одређеном ткиву.
# '''Складиштење и секрецију''' хормона.
# ''' Пренос''' хормона до циљне ћелије(ћелија).
Ред 21:
# '''Деградација ''' хормона.
Хормонске биосинтетичке ћелије су типична врста специјализованих ћелија које се налазе у оквиру посебних [[ендокрини систем|ендокриних жлезда]] (на пример тироидне жлезде, [[Јајници|оваријуму]] или [[Тестис|тестису]]). Хормони могу да напусте биосинтезу или слање ћелија путем процеса егзоцитозе или другог процеса [[ћелијска мембрана|мембранског преношења]]. Међутим, хијерархијски модел је више од поједностављавања хормонског сигналног процеса. Ћелијски примаоци одређеног хормонског сигнала уобичајено могу бити један од више типова ћелија и налазити се у оквиру већег броја различитих ткива. Различити типови ткива могу имати различите реакције на исти хормонски сигнал. Услед овога, хормонско сигнализирање је веома компликовано и тешко је применити дисецирање у анализи.
== Интеракција са рецепторима ==
Већина хормона започиње ћелијску реакцију на бази иницијалног комбиновања са специфичним интраћелијским или рецепторским протеином повезаним са ћелијском мембраном. Ћелије могу имати различите рецепторе који препознају исти хормон и активирају различите путеве преноса сигнала, или алтернативно различити хормони и њихови рецептори могу да користе исти биохемијски процес.
За већину хормона, укључујући већину протеинских хормона, рецептор је повезан са мембраном и уграђен у [[Ћелијска мембрана|плазму мембране]] на површини ћелије. Интеракција хормона и рецептора уобичајено изазива низ секундарних ефеката у оквиру [[Цитоплазма|цитоплазме]] ћелије, често укључујући фосфорилацију или дефосфорилацију различитих цитоплазматичних протеина, промене у пропустљивости јонских канала или повећање концентрације интраћелијских молекула који се могу понашати као [[Sekundarni glasnici|секундарни преносиоци]] (на пример циклични АМП).
За хормоне као што су стероиди или хормони тироидне жлезде, њихови рецептори су смештени интраћелијски у оквиру [[Цитоплазма|цитоплазме]] њихове циљне ћелије. Да би везали своје рецепторе ови хормони морају да прођу ћелијску мембрану. Комбиновани хормон-рецептор комплекс потом се помера дуж нуклеарне мембране у језгро ћелије, где се везује за специфичну ДНА секвенцу, повећавајући или неутралишући акцију одређених [[Gen|гена]] и утичући на протеинску синтезу<ref name=beato>{{cite journal | author =Beato M, Chavez S and Truss M | title = Transcriptional regulation by steroid hormones | journal = Steroids | year=1996 | volume=61 | issue=4 | pages=240-251 | id = PMID 8733009}}</ref>. Међутим, као што се показало нису сви стероидни рецептори лоцирани интраћелијски, неки су повезани са ћелијском мембраном.<ref name=hammes>{{cite journal | author =Hammes SR | title = The further redefining of steroid-mediated signaling | journal = Proc Natl Acad Sci USA | year=2003 | volume=100 | issue=5 | pages=21680-2170 | id = PMID 12606724}}</ref>
Ред 39:
== Физиологија хормона ==
Већина ћелија је способна да произведе један или више молекула који се понашају као сигнални молекули за друге ћелије, мењајући њихов раст, функцију или метаболизам. Класични хормони произведени од стране [[ендокрине жлезде]] су ћелијски производи, специјализовани да служе као регулатори на нивоу целог организма. Међутим они могу испољавати и своје ефекте у оквиру ткива у ком се производе и иницијално ослобађају.
Степен хормонске биосинтезе и секреције је често регулисан путем контролног механизма хомеостатичке негативне реакције. Овај механизам зависи од фактора који утичу на метаболизам и лучење хормона.
Ред 49:
Посебна група хормона су тропни хормони који стимулишу продукцију хормона других [[ендокрини систем|ендокриних жлезда]]. На пример, [[тиреостимулишући хормон]] (ТСХ) проузрокује раст и повећава активност друге ендокрине жлезде, [[Штитаста жлезда|тироидне жлезде]], који повећава производњу тироидних хормона.
Недавно је идентификована класа хормона који су врсте хормона глади – [[грелин]], [[орексин]] и [[ПЗЗ 3-36]] и хормона ситости – на пример [[лептин (хормон)|лептин]], [[обестатин]], [[несфатин-1]].
У циљу брзог ослобађања активних хормона у [[Циркулаторни систем|крвоток]], ћелије биосинтетичких хормона могу производити и чувати биолошке неактивне хормоне у виду пре- или прохормона. Ови потом могу брзо бити, као резултат одговарајућих стимуланса, конвертовани у своје активне форме хормона.
Ред 58:
* стимулацију или инхибицију раста,
* почетак или спречавање [[апоптоза]](програмираног одумирања ћелије)
* активирања или инхибиције [[Имунски систем|
* регулисања [[Метаболизам|метаболизма]]
* припреме за нову активност (на пример, борбености, бежања, парења)
Ред 76:
== Фармакологија ==
Доста хормона и њихових аналогија се користи као [[лек]]. Најчешће преписивани хормони су [[естроген]] и [[прогестерон]] (као метод хормонске контрацепције и као ХРТ), [[тироксин]] (као левотироксин, за хипотироиду) и [[стероид]]и (за аутономне болести и неколико дисајних поремећаја). Доста дијабетичара користи [[инсулин]]. Фармаколошки еквиваленти [[адреналин]]а се веома користе за добијање локалних препарата у оториноларингологији, док креме на бази стероида и витамина Д се често користе у дерматолошкој пракси.
“Фармаколошка доза” хормона означава медицинску дозу у смислу количине хормона која је много виша од оне која се природно јавља у здравом организму. Ефекти фармаколошких доза хормона могу бити различити у поређењу са реакцијама на количину која се природно јавља у организму и може бити корисна у терапијске сврхе. Пример фармаколошке дозе је [[гликокортикоид]] у циљу смањења запаљенских процеса.
Ред 137:
| пептид || [[Хромон раста]] || [[ГХ]] or [[хГХ]] || [[предњи режањ хипофизе]] || [[соматотропе]] ||
|-
| пептид || [[Инхибин]] || || [[тестис]]и || [[Сертоли ћелије]]
|-
| пептид || [[Инсулин]] || [[ИНС]] || [[панкреас]] || [[бета ћелије]] || [[тирозин киназе]]
| |||