Рађевина — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Нема описа измене
Ред 1:
[[Слика:Krupanj - February 2009.jpg|мини|Поглед на Крупањ, највеће насеље у Рађевини|250px]]
'''Рађевина''' је област у северозападној [[Србија|Србији]] између планина [[Влашић]]а, [[Цер (планина)|Цер]]а, [[Јагодња (планина)|Јагодње]] и [[Соколске планине|Соколских планина]]. Долином Јадра повезана је са Мачвом и Панонском низијом, а заједно са [[Азбуковица|Азбуковицом]] чини [[Горње Подриње]]. То је претежно брдско-планински крај, пун шума и пашњака испресецаних бистрим и брзим речицама. Највећи врх у брдском делу је Кошутња стопа на Јагодњи (940 м). Њен највећи део припада [[Општина Крупањ|Општини Крупањ]], коју чине 23 насељена места од којих су 22 сеоска насеља: [[Бањевац]], [[Бела Црква]], [[Богоштица]], [[Брезовице (Крупањ)|Брезовице]], [[Брштица]], [[Врбић]], [[Дворска]], [[Завлака]], [[Костајник]], [[Красава]], [[Кржава]], [[Ликодра]], [[Липеновић]], [[Мојковић]], [[Планина]], [[Равнаја]], [[Ставе]], [[Толисавац (Крупањ)|Толисавац]], [[Томањ]], [[Цветуља]],[[Церова (Крупањ)| Церова]], [[Шљивова]] и једно варошко насеље, [[Крупањ]], који је привредни, културни и политички центар општине.
 
Њен највећи део припада [[Општина Крупањ|Општини Крупањ]], коју чине 23 насељена места од којих су 22 сеоска насеља: [[Бањевац]], [[Бела Црква]], [[Богоштица]], [[Брезовице (Крупањ)|Брезовице]], [[Брштица]], [[Врбић]], [[Дворска]], [[Завлака]], [[Костајник]], [[Красава]], [[Кржава]], [[Ликодра]], [[Липеновић]], [[Мојковић]], [[Планина]], [[Равнаја]], [[Ставе]], [[Толисавац (Крупањ)|Толисавац]], [[Томањ]], [[Цветуља]],[[Церова (Крупањ)| Церова]], [[Шљивова]] и једно варошко насеље, [[Крупањ]], који је привредни, културни и политички центар општине.
 
После Другог светског рата, 1947. године, села [[Бастав]], [[Белотић (Осечина)|Белотић]], [[Комирић]] и [[Коњуша (Осечина)|Коњуша]] су прешли из рађевског у подгорски срез,<ref>Живорад Јевтић: Административно-територијалне промене у ваљевском крају (1944-1955), стране 62. и 64, у [http://www.istorijskiarhiv.rs/sites/default/files/PODACI/materijali/GLASNIK%2023/Glasnik%20br%2023.pdf „Гласник“, број 23], Међуопштински историјски архив, Ваљево, 1988. године.</ref> и касније постали део [[Општина Осечина|општине Осечина]].
 
== Референце ==
{{извори}}
 
==Спољашње везе==