Гинтер Грас — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Робот: додато pa:ਗੁੰਟਰ ਗਰਾਸ
м исправљање правописних и других грешака
Ред 25:
Грас је у родном граду завршио основну школу и гимназију. Волонтирао је у подморничкој служби како би „изашао из скучености коју је као младић осећао у родитељском дому“. Године 1942. приступио је Рајсарбајтдинсту, а новембра [[1944.]] [[Вафен СС]]-у. Грас се борио у [[10. СС оклопна дивизија Фрундсберг|Десетој СС тенковској дивизији Фрундсберг]] од фебруара 1945. до 20. априла 1945. године када је рањен и пребачен у амерички логор за ратне заробљенике.
 
Од 1946. до 1947. године радио је у руднику и учио каменорезачки занат. Неколико година је студирао скулптуру и графику, прво на ДизелдорфскојДиселдорфској уметничкој академији, а затим на Берлинском факултету уметности. Поред тога бавио се писањем и често је путовао. Оженио се 1954. године и од 1960. живи у [[Берлин]]у. Развео се 1978. и поново се оженио наредне године. Од 1983. до 1986. био је на челу Берлинске академије уметности.
 
==Стваралаштво==
 
Гинтер Грас је широј читалачкој публици познат као аутор романа ''Лимени добош'' (Die Blechtrommel), објављеног [[1959.]] године (по књизи је снимљен филм 1979). Затим су уследила дела ''Мачка и миш'' (''Katz und Maus'', 1961), па ''Псеће године'' (''Hundejahre'', 1963), која заједно са ''Лименим добошем'' чине „Данциг трилогију“. Заједничка нит која их повезује тиче се успона [[нацизам|нацизма]] и ратног искуства у јединственој културној средини Данцига и ушћа [[Висла|Висле]]. Роман ''Псеће године'', који многи сматрају наставком ''Лименог добоша'', описује просторно измешане етницитете и сложену историјску позадину.
 
Грас је добио мноштво међународних награда, а [[1999.]] године примио је највише књижевно признање: [[Нобелова награда за књижевност|Нобелову награду за књижевност]]. Његова књижевност се обично сврстава у уметнички покрет Vergangenheitsbewältigung, што грубо преведено значи „споразумевање са прошлошћу“.